Salmos 10
1 ¿Por qué estás lejos, oh Yavé, Y te escondes en tiempos de angustia?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Por la arrogancia del impío el pobre es consumido. ¡Caigan en las trampas que ellos mismos inventaron!
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Porque el impío se jacta de lo que su alma ansía, Y el avaro maldice y desprecia a Yavé.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Con altivez de su semblante, el perverso no averigua. ʼElohim no está en sus pensamientos.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 En todo tiempo sus caminos son torcidos. Tiene tus juicios lejos de su vista. Desprecia a todos sus adversarios.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Dice en su corazón: No seré conmovido. A través de todas las generaciones, no estaré en adversidad.
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Su boca está llena de maldición, engaños, opresión. Debajo de su lengua hay vejación y maldad.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Se sienta al acecho, cerca de las aldeas. En escondrijos asesina al inocente. Sus ojos acechan para caerle al desvalido.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Acecha en lo encubierto, como un león desde su guarida Espera para arrebatar al pobre. Arrebata al pobre, lo atrae a su red.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Se encoge, se agazapa, Y el indefenso cae en sus fuertes garras.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Dice en su corazón: ʼEL olvidó, Escondió su rostro, no verá jamás.
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 ¡Levántate, oh Yavé! ¡Oh ʼEL, levanta tu mano, Y no te olvides del humilde!
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 ¿Por qué el perverso menosprecia a ʼElohim? Porque en su corazón piensa que no le pedirás cuenta.
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Sin embargo Tú lo ves, Porque observas el agravio y la vejación, Para retribuirlos con tu mano. ¡A Ti se encomienda el desvalido! ¡Tú eres el defensor del huérfano!
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Quebranta el brazo del malvado y del perverso. Persigue su impiedad hasta que no haya ninguna.
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Yavé es Rey para siempre jamás. Las naciones que ocupaban su tierra perecerán.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Oh Yavé, Tú has oído el anhelo de los humildes. Fortaleces sus corazones, tienes atento tu oído
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 A fin de vindicar a los huérfanos y a los oprimidos, Para que el hombre de la tierra no los aterrorice más.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
