Приче Соломонове 20
1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
Divai en jajaro to kongʼo en koko; ngʼat motelne kodgi onge rieko.
2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
Mirimb ruoth chalo gi ruto mar sibuor; ngʼat momiyo obedo gi gero lalo ngimane.
3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
Enobed luor maduongʼ ne ngʼatno ma dagi dhawo, to joma ofuwo duto ohero dhawo.
4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
Jasamuoyo ok pur puothe e kinde mowinjore; omiyo e kinde mar keyo omanyo, to ok oyud gimoro.
5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Dwaro mar chuny dhano chalo gi pi matut, to ngʼat man-gi winjo twomogi.
6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Ji mangʼeny wacho ni gin gihera ma adiera; to ngʼat ma ja-adiera, en ngʼa ma diyude?
7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
Ngʼat makare nigi ngima ma ok ocha; nyithinde nigi gweth bangʼe.
8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
Ka ruoth obedo e kome mondo ongʼad bura; opiedho weche maricho duto gi wangʼe.
9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
En ngʼa manyalo wacho niya, “Aserito chunya maler; aler kendo aonge richo?”
10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
Rapim ma ok nikare gi pimo ma ok kare, Jehova Nyasaye mon kodgi duto.
11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
Kata mana nyathi ingʼeyo gi timbene, omiyo ingʼeyo ka kite obidhore kata ni kare.
12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
It mawinjo gi wangʼ maneno, Jehova Nyasaye ema osechweyo gik moko ariyogo.
13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
Kik iher nindo nono to ibiro bedo jachan, bed kineno to ok ibi chando chiemo.
14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Jangʼiewo wacho niya, “Ok ber ngangʼ, ok ber ngangʼ!” To bangʼe owuok odhiyo ka osungore ni ongʼiewo gi nengo mayot.
15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
Dhahabu nitie, kendo kite ma nengogi tek bende nitie mogundho, to dhok mawacho weche mag ngʼeyo gin kaka mula mabeyo mayudo tek.
16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Kaw law ngʼat mochungʼne ngʼat mokia kaka singo; mak gino mosingorego, ka otimo kamano ni dhako majabayo.
17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
Chiemo moyud e yo ma ok kare mit ne ngʼato, to achien omuodore mana ka kuoyo.
18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Los chenro ka ikonyori gi ngʼado rieko; ka ichako lweny to dwar ikruok maber.
19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
Fuongʼo wach ketho genruok; omiyo tangʼ ni ngʼato ma wuoyo mathoth.
20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Ka ngʼato okwongʼo wuon mare kata min mare, to ngimane norum mana ka taya motho e mudho molil.
21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
Mwandu moyud motelo e yo mayot ok bi bedo konyruok e kinde machien.
22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
Kik iwach niya, “Abiro chulo kuor kuom rachni motimna!” Bed kirito Jehova Nyasaye to obiro resi.
23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
Jehova Nyasaye mon gi rapim mag miriambo, kendo rapim ma ok kare ok miye mor.
24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
Okange mag ngʼato ichiko gi Jehova Nyasaye. Ere kaka ngʼato nyalo ngʼeyo yore owuon?
25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
En obadho ne ngʼato masingo gimoro ka ok oparo, to achien eka oparo singruokne.
26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
Ruoth mariek riembo joma timbegi richo; okumogi ma ok okechogi.
27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
Taya mar Jehova Nyasaye manyo chuny dhano, kendo omanyo chunye ma iye.
28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
Hera kod adiera miyo ruoth bedo gi kwe, nikech hera, lochne bedo motegno.
29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
Sunga ma yawuowi nigo e teko margi, to lwar en duongʼ ne jodongo.
30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Goch kod adhonde pwodho richo, to chwat loso maler chuny maiye.
