Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Ber bedo jachan ma wuodhe ok nyal cha, moloyo ngʼat mofuwo ma lewe timo richo.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Ok ber bedo gi gombo maonge gi ngʼeyo, kata bedo ka irikni kae to ibayo yo.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Fuwo mar ngʼato owuon ketho ngimane; to bende chunye bedo mager gi Jehova Nyasaye.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Mwandu kelo osiepe mangʼeny, to osiep ngʼat ma jachan ringe.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Janeno ma ja-miriambo ok notony ma ok okum, to ngʼatno malando miriambo ok nobed thuolo.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Ji mangʼeny temo mondo oyud pwoch kuom ruoth, to ngʼato ka ngʼato bedo osiep ngʼat machiwo mich.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Ngʼat ma jachan wedene duto kwede, osiepene to noringe maromo nadi! Kata bed notemo sayogi onge kama doyudgie.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Ngʼatno moyudo rieko ohero chunye owuon, to ngʼat mohero winjo wach dhi maber.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Janeno ma ja-miriambo ok notony ma ok okume, to ngʼatno malando miriambo biro lal nono.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Ok en gima owinjore mondo ngʼat mofuwo odagi e ber, to en gima rach machalo nadi ka misumba ema omi loch kuom yawuot ruoth!
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
Ngʼat mariek iye ok wangʼ piyo; oyudo duongʼ kuom weyo wach ma ok odewo ketho.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Gero mar ruoth chalo gi sibuor maruto, to ka omor kodi to ochalo gi tho manie wi lum.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Wuowi mofuwo kelone wuon mare masira, to dhako maralep chalo gi kodh ajiki.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Ute kod mwandu gin girkeni miyudo kuom jonywol, to dhako mariek aa kuom Jehova Nyasaye.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Samuoyo kelo nindo matut, to ngʼat ma ja-mifwadhi bedo gi kech.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Ngʼatno morito chike Jehova Nyasaye kendo timo gik mopuonje biro dak amingʼa, to ngʼat mochayo chikene biro tho.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Ngʼat manyiso ngʼwono ne jochan, holo mana Jehova Nyasaye, obiro gwedhe kuom gik mosetimo.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Kum wuodi, nikech mano e kama geno nitie; kik ibed e winjruok kuom gima nyalo kelone tho.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Ngʼat ma ja-mirima nyaka yud kum, kendo ka ikonye, to chuno ni nyaka itim kamano kendo.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Chik iti ka ingʼadoni rieko kendo rwak puonj, to giko ni inibed mariek.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Dhano nigi chenro mangʼeny e chunye, to dwaro mar Jehova Nyasaye ema timore.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Gima dhano dwaro en hera ma ok rum, ber bedo jachan moloyo bedo ja-miriambo.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Luoro Jehova Nyasaye tero ji e ngima; eka ngʼato yweyo kodhil, ma ok omule gi chandruok.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Jasamuoyo luto lwete malal ei tawo; kendo ok onyal gole oko moduoge e dhoge!
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Chwad jasunga mondo joma ngʼeyogi tin opuonjre; kwer ngʼat man-gi rieko, to obiro medo fwenyo tiend weche.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Ngʼat mamayo wuon mare kendo riembo min mare en wuowi makelo wichkuot kod dwanyruok.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Kidagi chiko iti ne puonj in wuoda, to ibiro bayo mabor kuom weche mag ngʼeyo.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Janeno ma ja-jar ji ochayo adiera, to dho ngʼat ma timbene richo golo mana richo.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Kum oket mana ne jo-achaya, to chwat ne ngʼe joma ofuwo.
