Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Se, alt sammen har mitt øie sett, mitt øre hørt og merket sig.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
Det I vet, vet også jeg; jeg står ikke tilbake for eder.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Men jeg vil tale til den Allmektige, og jeg har lyst til å rettferdiggjøre mig for Gud.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
Men I spinner løgn sammen, I er alle dårlige læger.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
Gid I vilde tie stille! Det skulde bli regnet eder til visdom.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Hør nu på min tilrettevisning og merk på refselsene fra mine leber!
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
Vil I tale urett til forsvar for Gud, og vil I til hans forsvar tale svik?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
Vil I ta hans parti, eller vil I være sakførere for Gud?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
Vil det gå eder godt når han ransaker eder, eller vil I narre ham, som en narrer et menneske?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Han vil tukte eder, om I i lønndom tar parti for ham.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
Vil ikke hans høihet forferde eder, og redselen for ham falle over eder?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Eders tankesprog er askesprog; eders skanser blir til skanser av ler.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Ti, la mig være, så jeg kan tale, så får det komme over mig hvad det vil!
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
Hvorfor skulde jeg bære mitt kjøtt mellem mine tenner? Jeg vil legge mitt liv i min hånd.
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Se, han vil drepe mig - jeg venter på ham; jeg vil bare rettferdiggjøre mine veier for hans åsyn.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Også det skal bli mig til frelse; for ingen gudløs kommer for hans åsyn.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Hør da nøie på mitt ord og la min forklaring trenge inn i eders ører!
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Se, jeg har saken i orden; jeg vet jeg skal få rett.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
Hvem er den som vil gå i rette med mig? Ja, da vil jeg tie og opgi ånden.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Bare to ting må du ikke gjøre mot mig, da skal jeg ikke skjule mig for ditt åsyn:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Ta din hånd bort fra mig, og la ikke dine redsler forferde mig!
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Så kall da, og jeg skal svare; eller la mig tale, og svar du mig!
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
Hvor mange misgjerninger og synder har jeg? La mig få vite min brøde og min synd!
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
Hvorfor skjuler du ditt åsyn og holder mig for din fiende?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
Vil du skremme et bortblåst blad og forfølge det tørre strå? -
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
siden du idømmer mig så hårde lidelser og lar mig arve min ungdoms misgjerninger
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
og setter mine føtter i stokken og vokter på alle mine veier og drar en ring om mine fotsåler,
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
og dette gjør du mot en som tæres bort som makk-ett tre, som et klædebon møllet har ett.
