Књига о Јову 17
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Min ånd er brutt, mine dager utslukket; bare graver har jeg for mig.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Sannelig, spott omgir mig på alle kanter, og mitt øie må dvele ved deres trettekjære ferd.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Så sett nu et pant, gå i borgen for mig hos dig selv! Hvem skulde ellers gi mig håndslag?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Du har jo lukket deres hjerte for innsikt; derfor vil du ikke la dem vinne.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
Den som forråder venner, så de blir til bytte, hans barns øine skal tæres bort.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Jeg er satt til et ordsprog for folk; jeg er en mann som blir spyttet i ansiktet.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Mitt øie er sløvt av gremmelse, og alle mine lemmer er som en skygge.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Rettskafne forferdes over dette, og den skyldfrie harmes over den gudløse;
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
men den rettferdige holder fast ved sin vei, og den som har rene hender, får enn mere kraft.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Men I - kom bare igjen alle sammen! Jeg finner dog ikke nogen vismann blandt eder.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Mine dager er faret forbi, mine planer sønderrevet - mitt hjertes eiendom!
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Natt gjør de til dag, lyset, sier de, er nærmere enn det mørke som ligger like for mig.
Når jeg håper på dødsriket som mitt hus, reder i mørket mitt leie, (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
roper til graven: Du er min far, til makken: Du er min mor og min søster,
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
hvor er da mitt håp? Mitt håp - hvem øiner det?
