Psalmorum 119
1 Alleluja. [Aleph Beati immaculati in via, qui ambulant in lege Domini.
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2 Beati qui scrutantur testimonia ejus; in toto corde exquirunt eum.
Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3 Non enim qui operantur iniquitatem in viis ejus ambulaverunt.
Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4 Tu mandasti mandata tua custodiri nimis.
Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5 Utinam dirigantur viæ meæ ad custodiendas justificationes tuas.
Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6 Tunc non confundar, cum perspexero in omnibus mandatis tuis.
Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7 Confitebor tibi in directione cordis, in eo quod didici judicia justitiæ tuæ.
Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8 Justificationes tuas custodiam; non me derelinquas usquequaque.
Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9 Beth In quo corrigit adolescentior viam suam? in custodiendo sermones tuos.
Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10 In toto corde meo exquisivi te; ne repellas me a mandatis tuis.
Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11 In corde meo abscondi eloquia tua, ut non peccem tibi.
У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12 Benedictus es, Domine; doce me justificationes tuas.
Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13 In labiis meis pronuntiavi omnia judicia oris tui.
Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14 In via testimoniorum tuorum delectatus sum, sicut in omnibus divitiis.
На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15 In mandatis tuis exercebor, et considerabo vias tuas.
О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16 In justificationibus tuis meditabor: non obliviscar sermones tuos.
Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17 Ghimel Retribue servo tuo, vivifica me, et custodiam sermones tuos.
Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18 Revela oculos meos, et considerabo mirabilia de lege tua.
Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19 Incola ego sum in terra: non abscondas a me mandata tua.
Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20 Concupivit anima mea desiderare justificationes tuas in omni tempore.
Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21 Increpasti superbos; maledicti qui declinant a mandatis tuis.
Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22 Aufer a me opprobrium et contemptum, quia testimonia tua exquisivi.
Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23 Etenim sederunt principes, et adversum me loquebantur; servus autem tuus exercebatur in justificationibus tuis.
Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24 Nam et testimonia tua meditatio mea est, et consilium meum justificationes tuæ.
Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25 Daleth Adhæsit pavimento anima mea: vivifica me secundum verbum tuum.
Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26 Vias meas enuntiavi, et exaudisti me; doce me justificationes tuas.
Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27 Viam justificationum tuarum instrue me, et exercebor in mirabilibus tuis.
Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28 Dormitavit anima mea præ tædio: confirma me in verbis tuis.
Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29 Viam iniquitatis amove a me, et de lege tua miserere mei.
Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30 Viam veritatis elegi; judicia tua non sum oblitus.
Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31 Adhæsi testimoniis tuis, Domine; noli me confundere.
Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32 Viam mandatorum tuorum cucurri, cum dilatasti cor meum.
Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33 He Legem pone mihi, Domine, viam justificationum tuarum, et exquiram eam semper.
Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34 Da mihi intellectum, et scrutabor legem tuam, et custodiam illam in toto corde meo.
Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35 Deduc me in semitam mandatorum tuorum, quia ipsam volui.
Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36 Inclina cor meum in testimonia tua, et non in avaritiam.
Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37 Averte oculos meos, ne videant vanitatem; in via tua vivifica me.
Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38 Statue servo tuo eloquium tuum in timore tuo.
Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39 Amputa opprobrium meum quod suspicatus sum, quia judicia tua jucunda.
Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40 Ecce concupivi mandata tua: in æquitate tua vivifica me.
Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41 Vau Et veniat super me misericordia tua, Domine; salutare tuum secundum eloquium tuum.
Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42 Et respondebo exprobrantibus mihi verbum, quia speravi in sermonibus tuis.
И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43 Et ne auferas de ore meo verbum veritatis usquequaque, quia in judiciis tuis supersperavi.
Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44 Et custodiam legem tuam semper, in sæculum et in sæculum sæculi.
И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45 Et ambulabam in latitudine, quia mandata tua exquisivi.
Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46 Et loquebar in testimoniis tuis in conspectu regum, et non confundebar.
Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47 Et meditabar in mandatis tuis, quæ dilexi.
Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48 Et levavi manus meas ad mandata tua, quæ dilexi, et exercebar in justificationibus tuis.
Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49 Zain Memor esto verbi tui servo tuo, in quo mihi spem dedisti.
Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50 Hæc me consolata est in humilitate mea, quia eloquium tuum vivificavit me.
У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51 Superbi inique agebant usquequaque; a lege autem tua non declinavi.
Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52 Memor fui judiciorum tuorum a sæculo, Domine, et consolatus sum.
Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53 Defectio tenuit me, pro peccatoribus derelinquentibus legem tuam.
Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54 Cantabiles mihi erant justificationes tuæ in loco peregrinationis meæ.
Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55 Memor fui nocte nominis tui, Domine, et custodivi legem tuam.
Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56 Hæc facta est mihi, quia justificationes tuas exquisivi.
То је моје, да чувам заповести Твоје.
57 Heth Portio mea, Domine, dixi custodire legem tuam.
Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58 Deprecatus sum faciem tuam in toto corde meo; miserere mei secundum eloquium tuum.
Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59 Cogitavi vias meas, et converti pedes meos in testimonia tua.
Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60 Paratus sum, et non sum turbatus, ut custodiam mandata tua.
Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61 Funes peccatorum circumplexi sunt me, et legem tuam non sum oblitus.
Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62 Media nocte surgebam ad confitendum tibi, super judicia justificationis tuæ.
У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63 Particeps ego sum omnium timentium te, et custodientium mandata tua.
У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64 Misericordia tua, Domine, plena est terra; justificationes tuas doce me.
Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65 Teth Bonitatem fecisti cum servo tuo, Domine, secundum verbum tuum.
Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66 Bonitatem, et disciplinam, et scientiam doce me, quia mandatis tuis credidi.
Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67 Priusquam humiliarer ego deliqui: propterea eloquium tuum custodivi.
Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68 Bonus es tu, et in bonitate tua doce me justificationes tuas.
Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69 Multiplicata est super me iniquitas superborum; ego autem in toto corde meo scrutabor mandata tua.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70 Coagulatum est sicut lac cor eorum; ego vero legem tuam meditatus sum.
Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71 Bonum mihi quia humiliasti me, ut discam justificationes tuas.
Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72 Bonum mihi lex oris tui, super millia auri et argenti.
Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73 Jod Manus tuæ fecerunt me, et plasmaverunt me: da mihi intellectum, et discam mandata tua.
Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74 Qui timent te videbunt me et lætabuntur, quia in verba tua supersperavi.
Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75 Cognovi, Domine, quia æquitas judicia tua, et in veritate tua humiliasti me.
Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76 Fiat misericordia tua ut consoletur me, secundum eloquium tuum servo tuo.
Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77 Veniant mihi miserationes tuæ, et vivam, quia lex tua meditatio mea est.
Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78 Confundantur superbi, quia injuste iniquitatem fecerunt in me; ego autem exercebor in mandatis tuis.
Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79 Convertantur mihi timentes te, et qui noverunt testimonia tua.
Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80 Fiat cor meum immaculatum in justificationibus tuis, ut non confundar.
Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81 Caph Defecit in salutare tuum anima mea, et in verbum tuum supersperavi.
Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82 Defecerunt oculi mei in eloquium tuum, dicentes: Quando consolaberis me?
Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83 Quia factus sum sicut uter in pruina; justificationes tuas non sum oblitus.
Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84 Quot sunt dies servi tui? quando facies de persequentibus me judicium?
Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85 Narraverunt mihi iniqui fabulationes, sed non ut lex tua.
Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86 Omnia mandata tua veritas: inique persecuti sunt me, adjuva me.
Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87 Paulominus consummaverunt me in terra; ego autem non dereliqui mandata tua.
Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88 Secundum misericordiam tuam vivifica me, et custodiam testimonia oris tui.
По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89 Lamed In æternum, Domine, verbum tuum permanet in cælo.
Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90 In generationem et generationem veritas tua; fundasti terram, et permanet.
Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91 Ordinatione tua perseverat dies, quoniam omnia serviunt tibi.
По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92 Nisi quod lex tua meditatio mea est, tunc forte periissem in humilitate mea.
Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 In æternum non obliviscar justificationes tuas, quia in ipsis vivificasti me.
Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94 Tuus sum ego; salvum me fac: quoniam justificationes tuas exquisivi.
Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95 Me exspectaverunt peccatores ut perderent me; testimonia tua intellexi.
Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96 Omnis consummationis vidi finem, latum mandatum tuum nimis.
Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97 Mem Quomodo dilexi legem tuam, Domine! tota die meditatio mea est.
Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98 Super inimicos meos prudentem me fecisti mandato tuo, quia in æternum mihi est.
Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99 Super omnes docentes me intellexi, quia testimonia tua meditatio mea est.
Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100 Super senes intellexi, quia mandata tua quæsivi.
Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101 Ab omni via mala prohibui pedes meos, ut custodiam verba tua.
Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102 A judiciis tuis non declinavi, quia tu legem posuisti mihi.
Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103 Quam dulcia faucibus meis eloquia tua! super mel ori meo.
Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104 A mandatis tuis intellexi; propterea odivi omnem viam iniquitatis.
Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105 Nun Lucerna pedibus meis verbum tuum, et lumen semitis meis.
Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106 Juravi et statui custodire judicia justitiæ tuæ.
Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107 Humiliatus sum usquequaque, Domine; vivifica me secundum verbum tuum.
Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108 Voluntaria oris mei beneplacita fac, Domine, et judicia tua doce me.
Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109 Anima mea in manibus meis semper, et legem tuam non sum oblitus.
Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110 Posuerunt peccatores laqueum mihi, et de mandatis tuis non erravi.
Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111 Hæreditate acquisivi testimonia tua in æternum, quia exsultatio cordis mei sunt.
Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112 Inclinavi cor meum ad faciendas justificationes tuas in æternum, propter retributionem.
Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113 Samech Iniquos odio habui, et legem tuam dilexi.
Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114 Adjutor et susceptor meus es tu, et in verbum tuum supersperavi.
Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115 Declinate a me, maligni, et scrutabor mandata Dei mei.
Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116 Suscipe me secundum eloquium tuum, et vivam, et non confundas me ab exspectatione mea.
Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117 Adjuva me, et salvus ero, et meditabor in justificationibus tuis semper.
Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118 Sprevisti omnes discedentes a judiciis tuis, quia injusta cogitatio eorum.
Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119 Prævaricantes reputavi omnes peccatores terræ; ideo dilexi testimonia tua.
Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120 Confige timore tuo carnes meas; a judiciis enim tuis timui.
Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121 Ain Feci judicium et justitiam: non tradas me calumniantibus me.
Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122 Suscipe servum tuum in bonum: non calumnientur me superbi.
Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123 Oculi mei defecerunt in salutare tuum, et in eloquium justitiæ tuæ.
Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124 Fac cum servo tuo secundum misericordiam tuam, et justificationes tuas doce me.
Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125 Servus tuus sum ego: da mihi intellectum, ut sciam testimonia tua.
Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126 Tempus faciendi, Domine: dissipaverunt legem tuam.
Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127 Ideo dilexi mandata tua super aurum et topazion.
Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128 Propterea ad omnia mandata tua dirigebar; omnem viam iniquam odio habui.
Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129 Phe Mirabilia testimonia tua: ideo scrutata est ea anima mea.
Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130 Declaratio sermonum tuorum illuminat, et intellectum dat parvulis.
Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131 Os meum aperui, et attraxi spiritum: quia mandata tua desiderabam.
Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132 Aspice in me, et miserere mei, secundum judicium diligentium nomen tuum.
Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133 Gressus meos dirige secundum eloquium tuum, et non dominetur mei omnis injustitia.
Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134 Redime me a calumniis hominum ut custodiam mandata tua.
Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135 Faciem tuam illumina super servum tuum, et doce me justificationes tuas.
Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136 Exitus aquarum deduxerunt oculi mei, quia non custodierunt legem tuam.
Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137 Sade Justus es, Domine, et rectum judicium tuum.
Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138 Mandasti justitiam testimonia tua, et veritatem tuam nimis.
Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139 Tabescere me fecit zelus meus, quia obliti sunt verba tua inimici mei.
Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140 Ignitum eloquium tuum vehementer, et servus tuus dilexit illud.
Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141 Adolescentulus sum ego et contemptus; justificationes tuas non sum oblitus.
Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142 Justitia tua, justitia in æternum, et lex tua veritas.
Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143 Tribulatio et angustia invenerunt me; mandata tua meditatio mea est.
Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144 Æquitas testimonia tua in æternum: intellectum da mihi, et vivam.
Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145 Coph Clamavi in toto corde meo: exaudi me, Domine; justificationes tuas requiram.
Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146 Clamavi ad te; salvum me fac: ut custodiam mandata tua.
Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147 Præveni in maturitate, et clamavi: quia in verba tua supersperavi.
Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148 Prævenerunt oculi mei ad te diluculo, ut meditarer eloquia tua.
Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149 Vocem meam audi secundum misericordiam tuam, Domine, et secundum judicium tuum vivifica me.
Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150 Appropinquaverunt persequentes me iniquitati: a lege autem tua longe facti sunt.
Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151 Prope es tu, Domine, et omnes viæ tuæ veritas.
Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152 Initio cognovi de testimoniis tuis, quia in æternum fundasti ea.
Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153 Res Vide humilitatem meam, et eripe me, quia legem tuam non sum oblitus.
Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154 Judica judicium meum, et redime me: propter eloquium tuum vivifica me.
Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155 Longe a peccatoribus salus, quia justificationes tuas non exquisierunt.
Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156 Misericordiæ tuæ multæ, Domine; secundum judicium tuum vivifica me.
Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157 Multi qui persequuntur me, et tribulant me; a testimoniis tuis non declinavi.
Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158 Vidi prævaricantes et tabescebam, quia eloquia tua non custodierunt.
Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159 Vide quoniam mandata tua dilexi, Domine: in misericordia tua vivifica me.
Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160 Principium verborum tuorum veritas; in æternum omnia judicia justitiæ tuæ.
Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161 Sin Principes persecuti sunt me gratis, et a verbis tuis formidavit cor meum.
Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162 Lætabor ego super eloquia tua, sicut qui invenit spolia multa.
Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163 Iniquitatem odio habui, et abominatus sum, legem autem tuam dilexi.
Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164 Septies in die laudem dixi tibi, super judicia justitiæ tuæ.
Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165 Pax multa diligentibus legem tuam, et non est illis scandalum.
Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166 Exspectabam salutare tuum, Domine, et mandata tua dilexi.
Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167 Custodivit anima mea testimonia tua, et dilexit ea vehementer.
Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168 Servavi mandata tua et testimonia tua, quia omnes viæ meæ in conspectu tuo.
Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169 Tau Appropinquet deprecatio mea in conspectu tuo, Domine; juxta eloquium tuum da mihi intellectum.
Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170 Intret postulatio mea in conspectu tuo; secundum eloquium tuum eripe me.
Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171 Eructabunt labia mea hymnum, cum docueris me justificationes tuas.
Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172 Pronuntiabit lingua mea eloquium tuum, quia omnia mandata tua æquitas.
Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173 Fiat manus tua ut salvet me, quoniam mandata tua elegi.
Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174 Concupivi salutare tuum, Domine, et lex tua meditatio mea est.
Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175 Vivet anima mea, et laudabit te, et judicia tua adjuvabunt me.
Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176 Erravi sicut ovis quæ periit: quære servum tuum, quia mandata tua non sum oblitus.]
Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
