Proverbiorum 1
1 [Parabolæ Salomonis, filii David, regis Israël,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 ad sciendam sapientiam et disciplinam;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 ad intelligenda verba prudentiæ, et suscipiendam eruditionem doctrinæ, justitiam, et judicium, et æquitatem:
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 ut detur parvulis astutia, adolescenti scientia et intellectus.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Audiens sapiens, sapientior erit, et intelligens gubernacula possidebit.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Animadvertet parabolam et interpretationem, verba sapientum et ænigmata eorum.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Timor Domini principium sapientiæ; sapientiam atque doctrinam stulti despiciunt.]
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 [Audi, fili mi, disciplinam patris tui, et ne dimittas legem matris tuæ:
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 ut addatur gratia capiti tuo, et torques collo tuo.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Fili mi, si te lactaverint peccatores, ne acquiescas eis.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Si dixerint: Veni nobiscum, insidiemur sanguini; abscondamus tendiculas contra insontem frustra;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 omnem pretiosam substantiam reperiemus; implebimus domos nostras spoliis:
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 sortem mitte nobiscum, marsupium unum sit omnium nostrum:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 fili mi, ne ambules cum eis; prohibe pedem tuum a semitis eorum:
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 pedes enim illorum ad malum currunt, et festinant ut effundant sanguinem.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Frustra autem jacitur rete ante oculos pennatorum.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Ipsi quoque contra sanguinem suum insidiantur, et moliuntur fraudes contra animas suas.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Sic semitæ omnis avari: animas possidentium rapiunt.]
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 [Sapientia foris prædicat; in plateis dat vocem suam:
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 in capite turbarum clamitat; in foribus portarum urbis profert verba sua, dicens:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Usquequo, parvuli, diligitis infantiam, et stulti ea quæ sibi sunt noxia cupient, et imprudentes odibunt scientiam?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 convertimini ad correptionem meam. En proferam vobis spiritum meum, et ostendam vobis verba mea.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Quia vocavi, et renuistis; extendi manum meam, et non fuit qui aspiceret:
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 despexistis omne consilium meum, et increpationes meas neglexistis.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Ego quoque in interitu vestro ridebo, et subsannabo cum vobis id quod timebatis advenerit.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Cum irruerit repentina calamitas, et interitus quasi tempestas ingruerit; quando venerit super vos tribulatio et angustia:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 tunc invocabunt me, et non exaudiam; mane consurgent, et non invenient me:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 eo quod exosam habuerint disciplinam, et timorem Domini non susceperint,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 nec acquieverint consilio meo, et detraxerint universæ correptioni meæ.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Comedent igitur fructus viæ suæ, suisque consiliis saturabuntur.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Aversio parvulorum interficiet eos, et prosperitas stultorum perdet illos.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Qui autem me audierit, absque terrore requiescet, et abundantia perfruetur, timore malorum sublato.]
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
