< Ngeche 13 >
1 Wuowi mariek winjo puonj wuon mare, to ngʼat ma wangʼe tek ok winj wach kikwere.
智慧之子,聽從父親的教訓;輕狂的人,不聽任何人規勸。
2 Ngʼat makare yudo pok maber kaluwore gi gik mowacho, to ngʼatno ma ok ja-adiera nigi gombo mar miero.
義人必飽嘗自己口舌的果實,惡人的慾望只有飽食強暴。
3 Ngʼatno morito dhoge orito ngimane, to ngʼatno ma wuoyo karodho wach biro dhiyo e kethruok.
謹口慎言,方能自保性命;信口開河,終必自取滅亡。
4 Jasamuoyo dwaro gimoro gi chunye duto to ok oyud gimoro, to jakinda yudo gik moko duto modwaro.
懶人雖常盼望,卻一無所得;勤勞的人,卻常如願以償。
5 Ngʼat makare mon kod gima ok adiera, to joricho kelo wichkuot kod dwanyruok.
義人憎惡謊言,惡人令人可憎可惡。
6 Tim makare rito ngʼat mobidhore, timbe maricho to tieko jaricho.
正義保衛行為正直的人,邪惡卻使罪人滅亡。
7 Ngʼat moro wuondore ni en ja-mwandu, to adiera oonge gimoro; to ngʼat machielo wuondore ni en jachan, to adiera en gi mwandu mangʼeny.
有人自充富人,其實一貧如洗;有人佯作窮人,其實腰纏萬貫。
8 Mwandu ngʼato sa moro nyalo reso ngimane, to jochan onge gima bwogo.
富人的錢財只是性命的贖價,窮人卻沒有這樣的威脅。
9 Ler mar ngʼat makare rieny maler, to taya mar ngʼat marach inego.
義人的光明,必要高升;惡人的燈火,勢必熄滅。
10 Sunga nywolo mana dhawo, to rieko iyudo kuom jogo moyie puonj.
傲慢只有引起爭端,虛心受教的人纔有智慧。
11 Pesa moyud e yo ma ok kare lal nono, to ngʼat makano pesa matin matin miyo omedore.
儻來之物,容易消逝;經久積存,日漸增多。
12 Gima igeno mobudho miyo chuny bedo matuo, to gima igeno motimore en yath mar ngima.
希望遲不兌現,令人心神煩惱;願望獲得滿足,像株生命樹。
13 Ngʼat ma jaro puonj biro yudo pokne, to ngʼat moluoro chik imiyo pok maber.
誰輕視法令,必遭滅亡;誰敬畏誡命,必得安全。
14 Puonj mar ngʼat mariek en soko mar ngima ma reso ngʼato e obadho mag tho.
智慧人的教訓是生命的泉源,人可賴以脫免死亡的羅網。
15 Bedo gi winjo kelo luor, to yor ngʼato ma ok ja-adier tek.
明哲的規勸,使人蒙恩,殘暴人的舉止,粗魯蠻橫。
16 Ngʼato ka ngʼato mariek timo gik moko kuom ngʼeyo, to ngʼat mofuwo nyiso mana fupe.
精明的人,常按理智行事;愚昧的人,只自誇其糊塗。
17 Jaote marach donjo e chandruok, to jaote modimbore kelo konyruok.
奸妄的使者,使人陷於災禍;忠誠的使者,給人帶來安和。
18 Ngʼat modagi siem nwangʼo dhier kod wichkuot, to ngʼato angʼata mawinjo kikwere to yudo duongʼ.
拒絕規勸的,必遭貧苦羞辱;接受懲戒的,反要受人尊敬。
19 Geno mochopi en gima mit ne chuny, to joma ofuwo ok dwar aa e richo.
願望獲得滿足,能使心靈愉快;遠離邪惡,卻為愚昧人所深惡。
20 Ngʼat mawuotho gi ngʼama riek bedo mariek, to osiep joma ofuwo hinyore.
與智慧人往來,可成智慧人;與愚昧人作伴,必受其連累。
21 Chandruok luwo jaricho, to mwandu e ohand ngʼat makare.
惡運追蹤罪人,義人卻得善報。
22 Ngʼat maber weyo mwandu ne nyithind nyithinde, to mwandu jaricho okan ni joma kare.
善人為子子孫孫留下產業,罪人的財富是為義人積蓄。
23 Puoth ngʼat ma jachan sa moro nyalo nyago chiemo mangʼeny, to tim ma ok kare tiekogi duto.
窮人開墾的田地,生產大量食物;誰若缺乏正義,定不免於滅亡。
24 Ngʼat ma ok ti kod kede kuom chwado wuode, omon kod wuode, to ngʼat mohere bedo motangʼ mondo orieye.
不肯使用棍杖的人,實是恨自己的兒子;真愛兒子的人,必時加以懲罰。
25 Joma kare chiemo moromo kaka chunygi dwaro, to ii ngʼat marach nigi kech.
義人必得飽食,惡人無以果腹。