< 箴言 19 >
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,勢必難逃。
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 人窮兄弟恨,朋友更遠離;誰追求空言,是捕風捉影。
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 獲得明哲的,必愛惜自己;珍惜明智的,必覓得幸福。
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 作假見證的人,難免受罰;撒播謊言的人,自趨滅亡。
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 安逸的生活,不適於愚人;奴隸管君主,更是不相宜。
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 君主的盛怒,有如獅子的怒吼;君王的恩惠,有如草上的朝露。
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 愚昧的兒子,是父親的災禍;吵鬧的女人,有如屋頂漏水。
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 房屋與錢財,是父母的遺產;賢明的妻子,是上主的恩賜。
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 恪守上主誡命的,可保全生命;輕視上主道路的,必自趨喪亡。
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 向窮人施捨,是借貸於上主;對他的功德,上主必要報答。
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 尚有希望時,應懲罰兒子;但不可存心置他於死地。
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 你應聽取勸告,接受教訓,使你今後成個明智的人。
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 人在心中儘可策劃多端,實現的卻是上主的計劃。
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 敬畏上主,使人得生命,滿懷敬畏,必無殃無禍。
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 你若杖責輕狂人,幼稚者將變明智;你只譴責明智者,他即更明瞭義理。
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 邪曲的見證,戲笑公義;惡人們的嘴,吞食不義。
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.