Pend-nesihetler 19
1 Peziletlik yolda mangghan kembeghel, Hiyliger sözlük exmeqtin yaxshidur.
行為純正的貧窮人 勝過乖謬愚妄的富足人。
2 Yene, gheyriti bar kishi bilimsiz bolsa bolmas; Aldirangghu yoldin chiqar.
心無知識的，乃為不善； 腳步急快的，難免犯罪。
3 Kishining exmeqliqi öz yolini astin-üstin qiliwéter; Shundaq turuqluq u könglide Perwerdigardin renjip aghrinar.
人的愚昧傾敗他的道； 他的心也抱怨耶和華。
4 Bayliq dostni köp qilar; Miskinler bar dostidinmu ayrilip qalar.
財物使朋友增多； 但窮人朋友遠離。
5 Yalghan guwahliq qilghan jazalanmay qalmas; Yalghan éytquchimu jazadin qutulalmas.
作假見證的，必不免受罰； 吐出謊言的，終不能逃脫。
6 Tola adem séxiydin iltipat közler; Sowghat bérip turghuchigha hemme kishi dosttur.
好施散的，有多人求他的恩情； 愛送禮的，人都為他的朋友。
7 Namratlashqandin qérindashlirimu zériker; Uning dostliri téximu yiraq qachar; Yalwurup qoghlisimu, ular tépilmas.
貧窮人，弟兄都恨他； 何況他的朋友，更遠離他！ 他用言語追隨，他們卻走了。
8 Pem-parasetke érishküchi özige köyüner; Nurni saqlighan kishining bexti bolar.
得着智慧的，愛惜生命； 保守聰明的，必得好處。
9 Yalghan guwahliq qilghan jazalanmay qalmas; Yalghan éytquchimu halak bolar.
作假見證的，不免受罰； 吐出謊言的，也必滅亡。
10 Heshemetlik turmush exmeqqe yarashmas; Qulning emeldarlar üstidin höküm sürüshi téximu qamlashmas.
愚昧人宴樂度日是不合宜的； 何況僕人管轄王子呢？
11 Danishmenlik igisini asanliqche achchiqlanmaydighan qilar; Xataliqni yoputup kechürüsh uning shöhritidur.
人有見識就不輕易發怒； 寬恕人的過失便是自己的榮耀。
12 Padishahning ghezipi shirning huwlishigha oxshash dehshetlik bolar; Uning shepqiti yumran ot-chöpke chüshken shebnemdek shérindur.
王的忿怒好像獅子吼叫； 他的恩典卻如草上的甘露。
13 Exmeq oghul atisi üchün bala-qazadur; Urushqaq xotunning zarlashliri toxtimay témip chüshken tamche-tamche yéghin’gha oxshashtur.
愚昧的兒子是父親的禍患； 妻子的爭吵如雨連連滴漏。
14 Öy bilen mal-mülük ata-bowilardin mirastur; Biraq pem-parasetlik xotun Perwerdigarning iltipatidindur.
房屋錢財是祖宗所遺留的； 惟有賢慧的妻是耶和華所賜的。
15 Hurunluq kishini gheplet uyqugha gherq qilar; Bikar telep acharchiliqning derdini tartar.
懶惰使人沉睡； 懈怠的人必受飢餓。
16 [Perwerdigarning] emrige emel qilghan kishi öz jénini saqlar; Öz yolliridin hézi bolmighan kishi öler.
謹守誡命的，保全生命； 輕忽己路的，必致死亡。
17 Kembeghellerge rehimdilliq qilghan, Perwerdigargha qerz bergen bilen barawerdur; Uning shepqitini [Perwerdigar] qayturar.
憐憫貧窮的，就是借給耶和華； 他的善行，耶和華必償還。
18 Perzentingning terbiyini qobul qilishigha ümidwar bolup, Uni jazalap terbiye bérip turghin; Lékin uni ölgüche xar bolsun dégüchi bolma.
趁有指望，管教你的兒子； 你的心不可任他死亡。
19 Qehrlik kishi jaza tartar; Uni qutquzmaqchi bolsang, qayta-qayta qutquzushung kérek.
暴怒的人必受刑罰； 你若救他，必須再救。
20 Nesihetni anglighin, terbiyeni qobul qilghin, Undaq qilghanda kéyinki künliringde dana bolisen.
你要聽勸教，受訓誨， 使你終久有智慧。
21 Kishining könglide nurghun niyetler bar; Axirida peqet Perwerdigarning dalalet-hidayitidin chiqqan ish aqar.
人心多有計謀； 惟有耶和華的籌算才能立定。
22 Kishining yéqimliqi uning méhir-muhebbitidindur; Miskin bolush yalghanchiliqtin yaxshidur.
施行仁慈的，令人愛慕； 窮人強如說謊言的。
23 Perwerdigardin eyminish kishini hayatqa érishtürer; U kishi xatirjem, toq yashap, bala-qaza chüshürülüshidin xaliy bolar.
敬畏耶和華的，得着生命； 他必恆久知足，不遭禍患。
24 Hurun qolini sunup qachigha tiqqini bilen, Ghizani aghzigha sélishqimu hurunluq qilar.
懶惰人放手在盤子裏， 就是向口撤回，他也不肯。
25 Hakawurgha qilin’ghan tayaq jazasi saddigha qilin’ghan ibrettur; Yorutulghan kishige bérilgen tenbih, Uning bilimini téximu ziyade qilar.
鞭打褻慢人，愚蒙人必長見識； 責備明哲人，他就明白知識。
26 Atisining mélini bulighan, Anisini öyidin heydep chiqarghan, Reswaliq, iza-ahanet qaldurghuchi oghuldur.
虐待父親、攆出母親的， 是貽羞致辱之子。
27 I oghul, nesihetke quliqingni yupuruwalsang, Eqilning telimliridin yiraqlashqiningdur.
我兒，不可聽了教訓 而又偏離知識的言語。
28 Peskesh guwahchi adaletni mazaq qilghuchidur; Yaman ademning aghzi rezillikni yutar.
匪徒作見證戲笑公平； 惡人的口吞下罪孽。
29 Hakawurlar üchün jazalar teyyardur, Exmeqlerning dümbisige uridighan qamcha teyyardur.
刑罰是為褻慢人預備的； 鞭打是為愚昧人的背預備的。
