Пәнд-несиһәтләр 27
1 Әтики күнүң тоғрилиқ махтанма, Чүнки бир күни немә болидиғиниңниму билмәйсән.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Сени башқилар махтисун, өз ағзиң мундақ қилмисун, Ят адәм сени махтисун, өз ләвлириң ундақ қилмисун.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Таш еғир, қум хелә җиң басар, Бирақ ахмақ кәлтүридиған хапичилиқ иккисидин техиму еғирдур.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Ғәзәп рәһимсиздур, Қәһр болса кәлкүндәк адәмни еқитип кетәр, Бирақ ким һәсәтхорлуқ алдида тақабил туралисун?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Ашкарә әйипләш йошурун муһәббәттин әладур.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Достниң қолидин йегән зәхимләр садиқлиқтин болиду; Бирақ дүшмәнниң сөйүшлири һейлигәрликтур.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Тоқ киши һәсәл көнигидинму бизардур, Ач кишигә һәр қандақ аччиқ нәрсиму татлиқ билинәр.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Жут маканидин айрилған киши, Угисидин айрилип жүргән қушқа охшар.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Әтир вә хушбуй көңүлни ачар, Җан көйәр достниң сәмимий мәслиһәти кишини риғбәтләндүрәр. Җан көйәр достниң сәмимий, хушхуй мәслиһәти кишини хуш қилур.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Өз достуңни, атаңниң достиниму унтума; Бешиңға күн чүшкәндә қериндишиңниң өйигә кирип йелинма; Йеқиндики дост, жирақтики қериндаштин әла.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 И оғлум, дана бол, көңлүмни хуш қил, Шундақ қилғиниңда мени мәсқирә қилидиғанларға җавап берәләймән.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Зерәк киши балайиқазани алдин көрүп қачар; Саддилар алдиға берип зиян тартар.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Ятқа кепил болған кишидин қәризгә тонини тутуп алғин; Ят хотунға капаләт бәргән кишидин капаләт пули ал.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Қақ сәһәрдә туруп, жуқури авазда достиға бәхит тилигәнлик, Өзини қарғаш һесаплинар.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Ямғурлуқ күндики тохтимай чүшкән тамчә-тамчә йеғин, Вә соқушқақ хотун бир-биригә охшаштур.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Уни тизгәнләш боранни тосқанға, Яки яғни оң қол билән чаңгаллиғанға охшаштур.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Төмүрни төмүргә билисә өткүрләшкәндәк, Достларму бир-бирини өткүрләштүрәр.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Әнҗир көчитини пәрвиш қилғучи униңдин әнҗир йәйду; Ғоҗайинини асрап күткән қул иззәт тапиду.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Суда адәмниң йүзи әкс әткәндәк, Инсанниң қәлбиниң қандақлиғи өз йенидики киши арқилиқ билинәр.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Сапал қазан күмүчни, чанақ алтунни тавлар, Адәм болса махталғанда синилар.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Ахмақни буғдай билән биргә сәндәлдә талқан қилип соқсаңму, Ахмақлиғи йәнила униңда турар.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Падилириңниң әһвалини убдан билип тур, Мал-варанлириңдин яхши хәвәр ал;
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Чүнки байлиқниң мәңгү капалити болмас, Таҗ-тәхтму дәвирдин-дәвиргичә турамду?
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Қуруған чөпләр орулғандин кейин, Юмран чөпләр өсүп чиққанда, Тағ бағридинму явайи чөпләр жиғилғанда,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Шу чағда қозиларниң жуңлири қирқилип кийимиң болар; Өшкиләрни сатқан пулға бир етиз келәр,
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Һәмдә өшкиләрниң сүтлири сениң һәм аилидикилириңниң озуқлуғини, Дедәклириңниң қосиғини тәминләшкиму йетәр.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
