Приповісті 31
1 Слова Лемуїла, царя Масси́, що ними навчала його його мати:
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 „Що, сину мій, і що, сину утро́би моєї, і що, сину обі́тниць моїх?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Не давай жінкам сили своєї, ні доріг своїх для руйнува́льниць царів!
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Не царя́м, Лемуїле, вино, не царям, і на́пій той п'янки́й не князя́м,
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 щоб не впився він та не забув про Зако́на, і щоб не змінив для всіх гно́блених пра́ва!
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Дайте напо́ю п'янко́го тому, хто гине, а вина — гіркоду́хим:
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 він вип'є й забуде за бідність свою, і му́ки своєї вже не пам'ята́тиме!
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Відкривай свої уста немо́ві, для суда́ всім нещасним.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Відкрива́й свої уста, й суди справедливо, і правосу́ддя зроби для убогого та для нужде́нного.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Хто жінку чесно́тну зна́йде? а ціна її більша від пе́рел:
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 довіря́є їй серце її чоловіка, і йому не забра́кне прибутку!
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Вона чинить для нього добро, а не зло, по всі́ дні свого життя.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Шукає вона вовни й льо́ну, і робить охоче своїми руками.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Вона, немов кораблі́ ті купе́цькі, здале́ка спроваджує хліб свій.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 І встане вона ще вночі, і видасть для дому свого поживу, а поря́док служни́цям своїм.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Про поле вона намишляла, і його набула́, із пло́ду долоней своїх засадила вона виноградинка.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Вона підпері́зує силою сте́гна свої та зміцня́є раме́на свої.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Вона розуміє, що добра робота її, і світильник її не пога́сне вночі.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Вона ру́ки свої простя́гає до пря́дки, а долоні її верете́но тримають.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Долоню свою відкриває для вбогого, а руки свої простягає до бідного.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Холоду в домі своїм не боїться вона, бо подвійно одя́гнений ввесь її дім.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Килими́ поробила собі, віссо́н та кармази́н — убра́ння її.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Чоловік її зна́ний при брамах, як сидить він із старшими краю.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Тонку ту́ніку робить вона й продає, і купце́ві дає пояси́.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Сила та пи́шність — одежа її, і сміється вона до прийде́щнього дня.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Свої уста вона відкриває на мудрість, і милости́ва наука їй на язиці́.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Доглядає вона ходи дому свого́, і хліба з ліни́вства не їсть.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Устають її діти, і хвалять її, чоловік її — й він похваля́є її:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 „Багато було́ тих чесно́тних дочо́к, та ти їх усіх переви́щила!“
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Краса — то ома́на, а врода — марно́та, жінка ж богобоя́зна — вона буде хва́лена!
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Дайте їй з плоду рук її, і нехай її вчи́нки її вихваляють при брамах!“
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
