Mmɛbusɛm 13
1 Ɔba nyansafoɔ tie nʼagya nkyerɛkyerɛ; na ɔfɛdifoɔ ntie animka.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Nneɛma pa a ɛfiri onipa anom no ma no anigyeɛ, na wɔn a wɔnni nokorɛ no kɔn dɔ basabasayɛ.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Deɛ ɔkora nʼano no kora ne nkwa so, nanso deɛ ɔkasa a ɔnsusu ho no bɛba ɔsɛeɛ mu.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Onihafoɔ pere hwehwɛ nanso ɔnnya hwee, na deɛ ɔyɛ adwuma no nya deɛ ɔpɛ biara.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Teneneefoɔ kyiri deɛ ɛnyɛ nokorɛ, nanso amumuyɛfoɔ de aniwuo ne ahohora ba.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Tenenee bɔ ɔnokwafoɔ ho ban, na amumuyɛsɛm tu ɔbɔnefoɔ gu.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Obi yɛ ne ho sɛ ɔdefoɔ, a nso ɔnni hwee, ɔfoforɔ yɛ ne ho sɛ ohiani, a nso ɔwɔ ahonya bebree.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Obi ahonya bɛtumi agye no nkwa, nanso ohiani nte ahunahuna biara.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Teneneefoɔ kanea hyerɛn pa ara, nanso wɔdum amumuyɛfoɔ kanea.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Ahantan de ntɔkwa nko ara na ɛba, na wɔhunu nyansa wɔ wɔn a wɔtie afutuo mu.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Ahonya a ɛnam kwammɔne soɔ no hwere ntɛm so, na deɛ ɔboa sika ano nkakrankakra no ma ɛdɔɔso.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Anidasoɔ a wɔtu hyɛ da no bɔ akoma yadeɛ, nanso anigyinadeɛ a nsa aka no yɛ nkwa dua.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Deɛ ɔtwiri ahyɛdeɛ no bɛtua so ka, nanso deɛ ɔde obuo ma mmara no, wɔma no akatua.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Onyansafoɔ nkyerɛkyerɛ te sɛ nkwa asutire, ɛyi onipa firi owuo afidie mu.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Nhunumu pa de adom ba, nanso atorofoɔ ɛkwan so yɛ den.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Ɔbadwemma biara yɛ nʼadeɛ wɔ nimdeɛ mu, nanso ɔkwasea da nʼagyimisɛm adi.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Ɔsomafoɔ mumuyɛfoɔ tɔ amaneɛ mu, nanso ɔnanmusini nokwafoɔ de abodwoɔ ba.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Deɛ ɔpo ntenesoɔ no kɔ ohia ne animguaseɛ mu, na deɛ ɔtie ntenesoɔ no, wɔhyɛ no animuonyam.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Akɔnnɔdeɛ a nsa aka ma ɔkra ani gye, nanso nkwaseafoɔ kyiri sɛ wɔtwe wɔn ho firi bɔne ho.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Deɛ ɔne onyansafoɔ nante no hunu nyansa, na deɛ ɔne nkwaseafoɔ bɔ no hunu amane.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Ɔhaw di ɔbɔnefoɔ akyi, na nkɔsoɔ yɛ teneneeni akatua.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Onipa pa de agyapadeɛ gya ne nananom, na wɔkora ɔbɔnefoɔ ahonyadeɛ so ma ɔteneneeni.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Ohiani afuom nnɔbaeɛ tumi ba pii, nanso ntɛnkyea pra kɔ.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Deɛ ɔkyɛe nʼabaa so no tane ne ba, na deɛ ɔdɔ no no hwɛ sɛ ɔbɛtene no.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Teneneefoɔ didi ma wɔn akoma mee nanso, ɛkɔm de amumuyɛfoɔ.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
