< Mmebusɛm 30 >
1 Yake babarima Agur nsɛm a ɔkae a ɛyɛ nkuranhyɛ: Saa ɔbarima yi ka kyerɛɛ Itiel ne Ukal se:
瑪薩人雅刻之子阿古爾的格言,即他給依提耳、給依提耳和烏加耳的斷語:
2 “Me na minnim hwee koraa wɔ nnipa mu, minni onipa ntease.
我比誰都愚蠢,沒有人的才智。
3 Minsuaa nyansa, na minni Ɔkronkronni no ho nimdeɛ nso.
我從來沒有學得智慧,致能通曉聖者的知識。
4 Hena na waforo akɔ ɔsoro na wasian aba fam? Hena na wabɔ mframa boa wɔ ne nsam? Hena na ɔde nʼatade abɔ nsu boa? Hena na ɔbɔɔ asase tamaa yi? Ne din de dɛn, na ne babarima nso din de dɛn? Sɛ wunim a ka kyerɛ me!
誰曾上升過天而又降下﹖誰能將風收集在手中﹖誰能將水聚集在大衣內﹖誰為這大地立定了邊界﹖他叫什麼名字﹖其子姓甚名誰﹖你知道嗎﹖
5 “Onyankopɔn asɛm biara yɛ nokware; ɔyɛ nkatabo ma wɔn a woguan toa no.
天主的每一句話,都是經火精煉的;凡托庇於他的人,他必要作其護盾。
6 Mfa biribi nka nʼasɛm ho, anyɛ saa a ɔbɛka wʼanim ama woayɛ ɔtorofo.
對他所說的話,不可加添什麼;免得他指責你,證明你在說謊。
7 “Awurade, nneɛma abien na mehwehwɛ afi wo nkyɛn; mfa nkame me ansa na mawu:
我求你兩件事,在我未死以前,請不要拒絕我:
8 ma me ne atoro ne nnaadaasɛm ntam nware koraa; mma mennyɛ ohiani anaa ɔdefo; nanso ma me me daa aduan nkutoo.
令虛偽和欺詐遠離我,貧乏或富裕勿賜與我,只供予我必需的食糧,
9 Anyɛ saa a, ebia minya me ho pii a ɛbɛma mapa wo na maka se, ‘Hena ne Awurade?’ Anaa mɛyɛ ohiani na mabɔ korɔn, na ama magu me Nyankopɔn din ho fi.
免得我吃飽了,背叛你說:「誰是上主﹖」或是過於貧乏,因而行竊,加辱我天主的名。
10 “Nsɛe ɔsomfo din nkyerɛ ne wura; sɛ woyɛ saa a, ɔbɛdome wo na wubetua so ka.
別在主人前,誹謗他的奴僕,怕他咒罵你,你就不免受罰。
11 “Nnipa bi dome wɔn agyanom, na wonhyira wɔn nanom nso;
有一種人,咒罵父親;自己母親,也不祝福。
12 Wɔn a wɔteɛ wɔ wɔn ankasa ani so nanso wɔnhohoroo wɔn ho fi no;
有一種人,自視清高;自身污穢,卻不洗滌。
13 wɔn a wɔn ani tra ntɔn, na wobu animtiaa;
有一種人,眼睛傲慢,目空一切。
14 wɔn a wɔn se yɛ afoa na asekan hyehyɛ wɔn abogye mu wɔn na wɔbɛtɔre ahiafo ase afi asase so, na wɔayi ahiafo afi adesamma mu.
有一種人,牙如利劍,齒如快刀,地上弱小,人間貧民,吞食一空。
15 “Amemem wɔ mmabea baanu a wɔteɛ mu se, ‘Fa ma! Fa ma!’ “Nneɛma abiɛsa na ɛmmee da anan na ɛnka da se, ‘Eye!’
水蛭有兩個女兒,常說「給我! 給我! 」不知足的東西,共有三樣,總不說「夠了」的,共有四樣:
16 Ɔda, obonin awotwaa, asase a ɛyɛ wosee daa, ne ogya a ɛnka da se, ‘Eye!’ (Sheol )
即陰府、荒胎、總飲不足水的地,和總不說「夠了」的火。 (Sheol )
17 “Ani a eyi agya ahi, na ebu ɛna animtiaa no, obon mu kwaakwaadabi betutu, na apete abedi.
誰嘲笑父親,或輕視年老的母親,願他的眼睛,被谷中的烏鴉啄去,為小鷹所食。
18 “Nneɛma abiɛsa na ɛyɛ me nwonwa, anan na mente ase:
令我稱奇的事,共有三樣,連我不明瞭的,共有四樣:
19 Ɔkwan a ɔkɔre nam so wɔ wim, sɛnea ɔwɔ nantew ɔbotan so, ɔkwan a hyɛn nam so wɔ po tamaa so, ne sɛnea ɔbarima dɔ ababaa.
即鷹在天空飛翔的道,蛇在岩石爬行的道,船在海中航行的道,以及男女交合之道。
20 “Ɔbea ɔwaresɛefo kwan ni: Odidi, ɔpepa nʼano na ɔka se, ‘Menyɛɛ mfomso biara.’
淫婦的作風是這樣:她吃了後,抹抹口說:「我並沒有為非作歹。」
21 “Nneɛma abiɛsa na ɛma asase wosow, anan na asase ntumi nnyina ano:
使地戰慄的事,共有三樣,連不可容忍的,共有四樣:
22 akoa a wabɛyɛ ɔhene, ɔkwasea a wadidi amee,
即奴隸為王,愚人飽食,
23 ɔbea a wɔmpɛ no na waware, afenaa a otu nʼawuraa tena nʼanan mu.
醜女出嫁,婢女當家。
24 “Nneɛma nketenkete anan na ɛwɔ asase so, nanso wɔyɛ anyansafo ankasa:
地上的小動物中,有四種極其聰明:
25 Ntɛtea yɛ abɔde nketewa a wonni ahoɔden, nanso wɔboaboa wɔn aduan ano ahuhuru bere mu;
螞蟻是無力的一群,卻在夏日儲備食糧;
26 Nkukuban yɛ abɔde a wonni ahoɔden, nanso wɔyɛ wɔn afi wɔ abotan mu,
岩貍是無能的一群,卻在岩石中築巢穴;
27 mmoadabi nni ɔhene, nanso wɔsa so akuwakuw, kɔ wɔn anim;
蝗虫雖然沒有君王,卻知一齊列隊出發;
28 wotumi de nsa kyere ɔketew, nanso wohu no abirɛmpɔn ahemfi.
壁虎能用手來捕捉,卻經常出入於皇宮。
29 “Nneɛma abiɛsa na wɔwɔ abirɛmpɔnnantew, anan na wɔkeka wɔn ho te sɛ abirɛmpɔn:
舉止昂然之物,共有三樣,連威儀赫赫的,共有四樣:
30 gyata, mmoadoma hene a, biribiara mmɔ no hu;
即獸中稱雄的獅子,面臨一切從不退縮;
31 akokɔnini a ɔretutu taataa, ɔpapo, ne ɔhene a nʼasraafo atwa no ho ahyia.
獨步雞群中的雄雞,開頭領隊的公山羊,和檢閱人民的君王。
32 “Sɛ woayɛ ɔkwasea ama wo ho so, anaa woadwene bɔne a, ma wʼani nwu na mua wʼano!
你一時糊塗,高舉了自己,當你反省時,應以手掩口;
33 Sɛnea wɔka nufusu nu mu a srade fi mu ba, na wokyinkyim hwene a etu mogya no, saa ara na abufuw de akasakasa ba.”
因為攪動乳汁,可出奶油;用力扭鼻,可流鮮血;激起憤怒,必生爭端。