Hiob 27
1 Hiob toaa nʼasɛm so se,
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 “Sɛ Onyankopɔn te ase yi, nea wammu me atɛntrenee no, Otumfo a wama madi me kra mu awerɛhow,
“Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
3 mmere dodow a nkwa wɔ me mu, na Onyankopɔn home wɔ me mu yi,
sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
4 mʼano renka amumɔyɛsɛm, na me tɛkrɛma rentwa nkontompo.
usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5 Merennye nto mu da sɛ nea woka no yɛ nokware; merenka me mudi nhyɛ, kosi sɛ mewu.
Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6 Mekura me trenee mu, merennyaa mu; sɛ mete ase yi, me tiboa remmu me fɔ.
Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7 “Ma mʼatamfo nyɛ sɛ amumɔyɛfo, na wɔn a wokyi me nyɛ sɛ atorofo.
Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8 Anidaso bɛn na wɔn a wonni nyamesu no wɔ wɔ wɔn wu akyi, bere a Onyankopɔn agye wɔn nkwa afi wɔn nsam no?
Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
9 So Onyankopɔn tie wɔn sufrɛ bere a amanehunu aba wɔn so no ana?
Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
10 So wɔn ani begye wɔ Otumfo no mu? Wobesu afrɛ Onyankopɔn bere biara ana?
Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11 “Mɛma mo Onyankopɔn tumi ho nkyerɛkyerɛ; meremfa Otumfo no akwan nhintaw.
Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
12 Mo ankasa moahu eyinom nyinaa. Afei nsɛnhunu yi ase ne dɛn?
Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
13 “Eyi ne nea Onyankopɔn ahyɛ ato hɔ ama omumɔyɛfo, agyapade a otirimɔdenfo nya fi Otumfo no nkyɛn:
“Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14 Sɛ ɔwɔ mma dodow dɛn ara, wɔn nkrabea ne afoa; na nʼasefo rennidi mmee da.
Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15 Ɔyaredɔm besie wɔn a wɔbɛka wɔ nʼakyi, na wɔn akunafo rensu wɔn.
Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16 Ɛwɔ mu sɛ ɔhɔre dwetɛ te sɛ mfutuma na ɔboa ntama ano sɛ dɔte,
Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17 nea ɔpɛ gu hɔ no, atreneefo na wobefura na pɛpɛyɛfo no nso akyekyɛ dwetɛ no.
nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 Ofi a osi no te sɛ ananse abubummaba, ɛte sɛ pata bi a ɔwɛmfo abɔ.
Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 Ɔda hɔ te sɛ ɔdefo, nanso ɔrenna saa bio; ɔbɛtew nʼani no na ne nyinaa atu ayera.
bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 Ahunahuna ba ne so sɛ nsuyiri; ahum hwim no kɔ anadwo.
Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 Apuei mframa soa no kɔ, na onni hɔ bio; ɛtwe no fi ne tenabea.
Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 Ɛbɔ no a ahummɔbɔ nni mu bere a ɔreguan afi ne tumi ase.
Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 Ɔde fɛw bɔ ne nsam na ɔpam no fi ne tenabea.”
Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
