Psaltaren 50
1 En psalm av Asaf. Gud, HERREN Gud, talar och kallar jorden, allt mellan öster och väster.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Från Sion, skönhetens fullhet, träder Gud fram i glans.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Vår Gud kommer, och han skall icke tiga. Förtärande eld går framför honom, och omkring honom stormar det med makt.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Han kallar på himmelen därovan och på jorden, för att döma sitt folk:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 "Församlen till mig mina fromma, som sluta förbund med mig vid offer."
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Och himlarna förkunna att han är rättfärdig, att Gud är den som skipar rätt. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hör, mitt folk, jag vill tala; Israel, låt mig varna dig. Gud, din Gud, är jag.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Icke för dina slaktoffer vill jag gå till rätta med dig; dina brännoffer har jag alltid inför mig.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Jag vill icke taga tjurar ur ditt hus eller bockar ur dina fållor;
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 ty mina äro alla skogens djur, boskapen på de tusende bergen;
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 jag känner alla fåglar på bergen, och vad som rör sig på marken är mig bekant.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Om jag hungrade, skulle jag icke säga dig det; ty min är jordens krets med allt vad därpå är.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Skulle jag äta tjurars kött, och skulle jag dricka bockars blod?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Nej, offra lovets offer åt Gud, så skall du få infria dina löften till den Högste.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Och åkalla mig i nöden, så vill jag hjälpa dig, och du skall prisa mig."
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Men till den ogudaktige säger Gud: "Huru kan du tala om mina stadgar och föra mitt förbund på tungan,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 du som hatar tuktan och kastar mina ord bakom dig?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Om du ser en tjuv, så håller du med honom, och med äktenskapsbrytare giver du dig i lag.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Din mun släpper du lös till vad ont är, och din tunga hopspinner svek.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Du sitter där och förtalar din broder, din moders son lastar du!
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Så gör du, och jag tiger, och nu tror du att jag är såsom du. Nej, jag vill straffa dig och ställa dig det för ögonen.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 I som förgäten Gud, märken detta, för att jag icke må sönderriva eder utan räddning:
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 den som offrar lovets offer, han ärar mig; och den som aktar på sin väg, honom skall jag låta se Guds frälsning."
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
