< Psaltaren 51 >
1 För sångmästaren; en psalm av David, när profeten Natan kom till honom, då han hade gått in till Bat-Seba. Gud, var mig nådig efter din godhet, utplåna mina överträdelser efter din stora barmhärtighet.
Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 Två mig väl från min missgärning, och rena mig från synd.
Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
3 Ty jag känner mina överträdelser, och min synd är alltid inför mig.
Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
4 Mot dig allena har jag syndat och gjort vad ont är i dina ögon; på det att du må finnas rättfärdig i dina ord och rättvis i dina domar.
Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
5 Se, i synd är jag född, och i synd har min moder avlat mig.
Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
6 Du har ju behag till sanning i hjärtegrunden; så lär mig då vishet i mitt innersta.
Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Skära mig med isop, så att jag varder ren; två mig, så att jag bliver vitare än snö.
Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
8 Låt mig förnimma fröjd och glädje, låt de ben som du har krossat få fröjda sig.
Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 Vänd bort ditt ansikte från mina synder, och utplåna alla mina missgärningar.
Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 Skapa i mig, Gud, ett rent hjärta, och giv mig på nytt en frimodig ande.
Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 Förkasta mig icke från ditt ansikte, och tag icke din helige Ande ifrån mig.
Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
12 Låt mig åter få fröjdas över din frälsning, och uppehåll mig med villighetens ande.
Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
13 Då skall jag lära överträdarna dina vägar, och syndarna skola omvända sig till dig.
Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
14 Rädda mig undan blodstider, Gud, du min frälsnings Gud, så skall min tunga jubla över din rättfärdighet.
Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
15 Herre, upplåt mina läppar, så att min mun kan förkunna ditt lov.
Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
16 Ty du har icke behag till offer, eljest skulle jag giva dig sådana; till brännoffer har du icke lust.
Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
17 Det offer som behagar Gud är en förkrossad ande; ett förkrossat och bedrövat hjärta skall du, Gud, icke förakta.
Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
18 Gör väl mot Sion i din nåd, bygg upp Jerusalems murar.
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
19 Då skall du undfå rätta offer, som behaga dig, brännoffer och heloffer; då skall man offra tjurar på ditt altare.
Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.