Höga Visan 7
1 »Huru sköna äro icke dina fötter i sina skor, du ädla! Dina höfters rundning är såsom ett bröstspännes kupor, gjorda av en konstnärs händer.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Ditt sköte är en rundad skål, må vinet aldrig fattas däri. Din midja är en vetehög, omhägnad av liljor.
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Din barm är lik ett killingpar, tvillingar av en gasell.
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Din hals liknar Elfenbenstornet, dina ögon dammarna i Hesbon, vid Bat-Rabbimsporten. Din näsa är såsom Libanonstornet, som skådar ut mot Damaskus.
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Ditt huvud höjer sig såsom Karmel, och lockarna på ditt huvud hava purpurglans. En konung är fångad i deras snara.»
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 »Huru skön och huru ljuv är du icke, du kärlek, så följd av lust!
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 Ja, din växt är såsom ett palmträds, och din barm liknar fruktklasar.
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 Jag tänker: I det palmträdet vill jag stiga upp, jag vill gripa tag i dess kvistar. Må din barm då vara mig såsom vinträdets klasar och doften av din andedräkt såsom äpplens doft
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 och din mun såsom ljuvaste vin!» »Ja, ett vin som lätt glider ned i min vän och fuktar de slumrandes läppar.
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 Jag är min väns, och till mig står hans åtrå.»
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Kom, min vän; låt oss gå ut på landsbygden och stanna i byarna över natten.
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 Bittida må vi gå till vingårdarna, för att se om vinträden hava slagit ut, om knopparna hava öppnat sig, om granatträden hava fått blommor. Där vill jag giva min kärlek åt dig.
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 Kärleksäpplena sprida sin doft, och vid våra dörrar finnas alla slags ädla frukter, både nya och gamla; åt dig, min vän, har jag förvarat dem.
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
