Ordspråksboken 31
1 Detta är konung Lemuels ord, vad hans moder sade, när hon förmanade honom:
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Hör, min son, ja, hör, du mitt livs son, hör, du mina löftens son.
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Giv icke din kraft åt kvinnor, vänd icke dina vägar till dem som äro konungars fördärv.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Ej konungar tillkommer det, Lemoel, ej konungar tillkommer det att dricka vin ej furstar att fråga efter starka drycker.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 De kunde eljest under sitt drickande förgäta lagen och förvända rätten för alla eländets barn.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Nej, åt den olycklige give man starka drycker och vin åt dem som hava en bedrövad själ.
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Må dessa dricka och förgäta sitt armod och höra upp att tänka på sin vedermöda.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Upplåt din mun till förmån för den stumme och till att skaffa alla hjälplösa rätt.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Ja, upplåt din mun och döm med rättvisa, och skaffa den betryckte och fattige rätt.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 En idog hustru, var finner man en sådan? Långt högre än pärlor står hon i pris.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 På henne förlitar sig hennes mans hjärta, och bärgning kommer icke att fattas honom.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Hon gör honom vad ljuvt är och icke vad lett är, i alla sina levnadsdagar.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Omsorg har hon om ull och lin och låter sina händer arbeta med lust.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Hon är såsom en köpmans skepp, sitt förråd hämtar hon fjärran ifrån.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Medan det ännu är natt, står hon upp och sätter fram mat åt sitt husfolk, åt tjänarinnorna deras bestämda del.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Hon har planer på en åker, och hon skaffar sig den; av sina händers förvärv planterar hon en vingård.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Hon omgjordar sina länder med kraft och lägger driftighet i sina armar.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Så förmärker hon att hennes hushållning går väl; hennes lampa släckes icke ut om natten.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Till spinnrocken griper hon med sina händer, och hennes fingrar fatta om sländan.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 För den betryckte öppnar hon sin hand och räcker ut sina armar mot den fattige.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Av snötiden fruktar hon intet för sitt hus, ty hela hennes hus har kläder av scharlakan.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Sköna täcken gör hon åt sig, hon har kläder av finaste linne och purpur.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Hennes man är känd i stadens portar, där han sitter bland landets äldste.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Fina linneskjortor gör hon och säljer dem, och bälten avyttrar hon till krämaren.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Kraft och heder är hennes klädnad, och hon ler mot den dag som kommer.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Sin mun upplåter hon med vishet, och har vänlig förmaning på sin tunga.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Hon vakar över ordningen i sitt hus och äter ej i lättja sitt bröd.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Hennes söner stå upp och prisa henne säll, hennes man likaså och förkunnar hennes lov:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 »Många idoga kvinnor hava funnits, men du, du övergår dem allasammans.»
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Skönhet är förgänglig och fägring en vindfläkt; men prisas må en hustru som fruktar HERREN.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Må hon få njuta sina gärningars frukt; hennes verk skola prisa henne i portarna. Kap. 31 v. 10--31 alfabetisk sång; se Poesi i Ordförkl.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
