Proverbios 5
1 Hijo mío, atiende a mi sabiduría, E inclina tu oído a mi entendimiento,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 Para que guardes discreción Y tus labios conserven conocimiento.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Porque los labios de la mujer inmoral destilan miel, Y su paladar es más suave que el aceite.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 Pero su propósito es amargo como el ajenjo Y agudo como espada de dos filos.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 No considera el camino de la vida. Sus sendas son inestables, pero ella no lo sabe.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Ahora, pues, hijos, escúchenme. No se aparten de las palabras de mi boca:
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Aleja de ella tu camino. No te acerques a la puerta de su casa
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 No sea que des a otros tu vigor, Y tus años al cruel.
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 No sea que los extraños se llenen de tus fuerzas, Y tu esfuerzo se quede en casa ajena.
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 Gemirás cuando te llegue el desenlace, Y se consuma la carne de tu cuerpo.
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 Entonces dirás: ¡Cómo aborrecí la corrección, Y mi corazón menospreció la reprensión!
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 ¡No hice caso a la voz de mis maestros, Ni presté oído a mis instructores!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Casi en la cima de todo mal estuve En medio de la asamblea y de la congregación.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Bebe el agua de tu propia cisterna, Y el agua fresca de tu propio pozo.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 ¿Se derramarán afuera tus manantiales, Tus corrientes de aguas por las plazas?
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 ¡Sean solamente tuyos, Y no de extraños contigo!
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Sea bendito tu manantial Y regocíjate con la esposa de tu juventud,
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Como hermosa venada o graciosa gacela, Sus pechos te satisfagan en todo tiempo, Y recréate siempre con su amor.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 ¿Por qué, hijo mío, estarás apasionado con mujer ajena, Y abrazarás el seno de una extraña?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Porque los caminos del hombre están ante los ojos de Yavé. Él observa todas sus sendas.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 En su propia iniquidad quedará atrapado el inicuo. Será atado con las cuerdas de su propio pecado.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Morirá por falta de corrección, Extraviado en la inmensidad de su locura.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
