Pregovori 7
1 Moj sin, drži se mojih besed in moje zapovedi shrani s seboj.
Sine, èuvaj rijeèi moje, i zapovijesti moje sahrani kod sebe.
2 Ohranjaj moje zapovedi in živi in mojo postavo [ohranjaj] kakor punčico svojega očesa.
Èuvaj zapovijesti moje i biæeš živ, i nauku moju kao zjenicu oèiju svojih.
3 Priveži si jih na svoje prste, zapiši jih na tablo svojega srca.
Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploèi srca svojega.
4 Modrosti reci: »Ti si moja sestra« in razumevanje imenuj svojo sorodnico,
Reci mudrosti: sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,
5 da te lahko obvarujejo pred tujo žensko, pred tujko, ki laska s svojimi besedami.
Da bi te èuvala od žene tuðe, od tuðinke, koja laska rijeèima.
6 Kajti pri oknu svoje hiše sem pogledal skozi oknico
Jer s prozora doma svojega kroz rešetku gledah,
7 in zagledal med preprostimi, razpoznal sem med mladostniki mladeniča brez razumevanja,
I vidjeh meðu ludima, opazih meðu djecom bezumna mladiæa,
8 ki gre po ulici v bližini njenega vogala in šel je [na] pot k njeni hiši,
Koji iðaše ulicom pokraj ugla njezina, i koraèaše putem ka kuæi njezinoj,
9 v poltemi, zvečer, v črnini temne noči
U sumrak, uveèe, kad se unoæa i smrèe;
10 in glej, tam ga je srečala ženska z okrasom pocestnice in premetenega srca.
A gle, srete ga žena u odijelu kurvinskom i lukava srca,
11 (Ona je glasna in trmoglava, njena stopala ne ostanejo v njeni hiši,
Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuæe,
12 sedaj je zunaj, sedaj na ulicah in preži na vsakem vogalu.)
Sad na polju, sad na ulici, kod svakoga ugla vrebaše.
13 Tako ga je ujela in poljubila in mu s predrznim obrazom rekla:
I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reèe mu:
14 »S seboj imam mirovne daritve, danes sem izpolnila svoje zaobljube.
Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavjete svoje;
15 Zato sem prišla, da se srečam s teboj, da marljivo iščem tvoj obraz in sem te našla.
Zato ti izidoh na susret da te tražim, i naðoh te.
16 Svojo posteljo sem odela s pokrivali iz tapiserije, z rezbarskimi deli, s tankim lanenim platnom iz Egipta.
Nastrla sam odar svoj pokrivaèima vezenijem i prostirkama Misirskim.
17 Svojo posteljo sem odišavila z miro, alojo in cimetom.
Okadila sam postelju svoju smirnom, alojem i cimetom.
18 Pridi, vzemiva si najino nasičevanje ljubezni do jutra, tolaživa se z ljubeznimi.
Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
19 Kajti moža ni doma, odšel je [na] dolgo potovanje.
Jer mi muž nije kod kuæe, otišao je na put daljni,
20 S seboj je vzel torbo denarja in domov bo prišel na določen dan.«
Uzeo je sa sobom tobolac novèani, vratiæe se kuæi u odreðeni dan.
21 Z mnogo njenega vljudnega govorjenja je storila, da je popustil, z laskanjem svojih ustnic ga je prisilila.
Navrati ga mnogim rijeèima, glatkim usnama odvuèe ga.
22 Nemudoma gre za njo, kakor gre vol v klanje ali kakor bedak h grajanju živine,
Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,
23 dokler puščica ne prodre skozi njegova jetra, kakor ptica hiti k zanki in ne spozna, da je to za njegovo življenje.
Dokle mu strijela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajuæi da joj je o život.
24 Zato mi sedaj prisluhnite, oh vi otroci in bodite pozorni na besede iz mojih ust.
Zato dakle, djeco, poslušajte me, i pazite na rijeèi usta mojih.
25 Naj se tvoje srce na nagne k njenim potem, ne zaidi na njene steze.
Nemoj da zastranjuje srce tvoje na putove njezine, nemoj lutati po stazama njezinijem.
26 Kajti ona je vrgla dol mnogo ranjenih, da, mnogo močnih mož je bilo umorjenih po njej.
Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onijeh koje je sve pobila.
