Job 20
1 Potem je odgovoril Cofár Naámčan in rekel:
Sofar iz Naamata progovori tad i reče:
2 »Zato mi moje misli povzročajo, da odgovorim in zaradi tega hitim.
“Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje
3 Slišal sem preverjanje svoje graje in duh mojega razumevanja mi povzroča, da odgovorim.
dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.
4 Mar ne veš tega od davnine, odkar je bil človek postavljen na zemljo,
Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,
5 da je zmagoslavje zlobnega kratko, radost hinavca pa le za trenutek?
da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.
6 Čeprav se njegova odličnost vzpenja do neba in njegova glava sega do oblakov,
Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,
7 se bo vendarle pogubil za vedno, kot njegov lastni iztrebek. Tisti, ki so ga videli, bodo rekli: ›Kje je?‹
poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'
8 Odletel bo proč kakor sanje in ne bo ga najti. Da, pregnan bo kakor nočno videnje.
Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.
9 Tudi oko, ki ga je videlo, ga ne bo več videlo niti ga njegov kraj ne bo več gledal.
Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti
10 Njegovi otroci bodo iskali, da ugodijo revnemu in njegove roke bodo obnovile njihove dobrine.
Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.
11 Njegove kosti so polne greha iz njegove mladosti, ki se bodo ulegle z njim v prah.
Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.
12 Čeprav je zlobnost sladka v njegovih ustih, čeprav to skriva pod svojim jezikom,
Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;
13 čeprav temu prizanaša in tega ne zapusti, temveč to mirno drži znotraj svojih ust,
sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.
14 je vendar njegova hrana v njegovi notranjosti spremenjena, to je žolč kober znotraj njega.
Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.
15 Pogoltnil je bogastva in ponovno jih bo izbljuval. Bog jih bo izvrgel iz njegovega trebuha.
Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.
16 Sesal bo strup kober, gadov jezik ga bo ubil.
Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.
17 Ne bo videl rek, poplav, potokov iz meda in masla.
Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.
18 To, za kar se je trudil, bo povrnil in tega ne bo pogoltnil. Glede na njegovo imetje bo povračilo in v tem se ne bo veselil.
Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.
19 Ker je zatiral in zapustil ubogega, ker je nasilno odvzel hišo, ki je ni zgradil,
Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,
20 zagotovo ne bo čutil spokojnosti v svojem trebuhu, ne bo rešil od tega, kar si je želel.
jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.
21 Ničesar ne bo ostalo od njegove hrane, zato noben človek ne bo gledal za njegovimi dobrinami.
Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.
22 V polnosti svoje zadostnosti bo v stiskah; vsaka roka zlobnega bo prišla nadenj.
Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.
23 Ko si namerava napolniti svoj trebuh, bo Bog nadenj vrgel razjarjenost svojega besa in ta bo deževala nadenj, medtem ko jé.
I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.
24 Pobegnil bo pred železnim orožjem in lok iz jekla ga bo prebodel.
Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.
25 Ta je izvlečen in prihaja iz telesa. Da, lesketajoč meč prihaja iz njegovega žolča; strahote so nad njim.
Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,
26 Vsa tema bo skrita v njegovih skritih krajih. Ogenj, ki se ni razgorel, ga bo požrl; slabo bo šlo s tistim, ki je ostal v njegovem šotoru.
na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.
27 Nebesa bodo razodela njegovo krivičnost in zemlja se bo dvignila zoper njega.
Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.
28 Donos njegove hiše bo odšel in njegove dobrine bodo odtekle na dan njegovega besa.
Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.
29 To je delež zlobnemu človeku od Boga in od Boga določena mu dediščina.«
Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje.”
