< Книга Екклезиаста 5 >
1 Сохрани ногу твою, егда аще идеши в дом Божий, и близ (буди) еже слушати: паче даяния безумных жертва твоя, понеже не ведят, яко творят зло.
custodi pedem tuum ingrediens domum Dei multo enim melior est oboedientia quam stultorum victimae qui nesciunt quid faciant mali
2 Не скор буди усты твоими, и сердце твое да не ускоряет износити слово пред лицем Божиим, яко Бог на небеси горе, ты же на земли долу: сего ради да будут словеса твоя мала:
ne temere quid loquaris neque cor tuum sit velox ad proferendum sermonem coram Deo Deus enim in caelo et tu super terram idcirco sint pauci sermones tui
3 яко приходит соние во множестве попечения, тако и глас безумнаго во множестве словес.
multas curas sequuntur somnia et in multis sermonibus invenitur stultitia
4 Аще обещаеши обет Богу, не умедли отдати его, яко несть хотения в безумных: ты убо, елика аще обещаеши, отдаждь.
si quid vovisti Deo ne moreris reddere displicet enim ei infidelis et stulta promissio sed quodcumque voveris redde
5 Благо тебе еже не обещаватися, нежели обещавшуся тебе, не отдати.
multoque melius est non vovere quam post votum promissa non conplere
6 Не даждь устнам твоим еже во грех ввести плоть твою, и да не речеши пред лицем Божиим, яко неведение есть: да не прогневается Бог о гласе твоем и растлит творения рук твоих:
ne dederis os tuum ut peccare faciat carnem tuam neque dicas coram angelo non est providentia ne forte iratus Deus super sermone tuo dissipet cuncta opera manuum tuarum
7 яко во множестве соний и суетствия, (тако) и словеса многа, темже Бога бойся.
ubi multa sunt somnia plurimae vanitates et sermones innumeri tu vero Deum time
8 Аще обиду нищаго и расхищение суда и правды увидиши во стране, не дивися о вещи: яко высокий над высоким надзиратель, и высоцыи над ними,
si videris calumnias egenorum et violenta iudicia et subverti iustitiam in provincia non mireris super hoc negotio quia excelso alius excelsior est et super hos quoque eminentiores sunt alii
9 и изюбилие земли над всем есть царь села возделанна.
et insuper universae terrae rex imperat servienti
10 Любяй сребро не насытится сребра: и кто насладится во множестве его плода? И сие суета.
avarus non implebitur pecunia et qui amat divitias fructus non capiet ex eis et hoc ergo vanitas
11 Во множестве блага умножишася ядущии е: и кое мужество имущему е? Яко начало еже видети очима своима.
ubi multae sunt opes multi et qui comedant eas et quid prodest possessori nisi quod cernit divitias oculis suis
12 Сон сладок работающему, аще мало или много снесть: а насытившагося богатство не оставляет уснути.
dulcis est somnus operanti sive parum sive multum comedat saturitas autem divitis non sinit dormire eum
13 Есть недуг, егоже видех под солнцем, богатство хранимо от стяжателя во зло ему:
est et alia infirmitas pessima quam vidi sub sole divitiae conservatae in malum domini sui
14 и погибнет богатство оно в попечении лукавне: и роди сына, и несть в руце его ничтоже:
pereunt enim in adflictione pessima generavit filium qui in summa egestate erit
15 якоже изыде из чрева матере своея наг, возвратится ити, якоже и прииде, и ничтоже возмет от труда своего, да понесет в руце своей.
sicut egressus est nudus de utero matris suae sic revertetur et nihil auferet secum de labore suo
16 И сие зол недуг: якоже бо прииде, тако и отидет, и кая польза ему, яко трудится на ветр?
miserabilis prorsus infirmitas quomodo venit sic revertetur quid ergo prodest ei quod laboravit in ventum
17 Ибо вси дние его во тме и плачи и в ярости мнозе, и в недузе и во гневе.
cunctis diebus vitae suae comedit in tenebris et in curis multis et in aerumna atque tristitia
18 Се, видех аз благое, еже есть изрядно, еже ясти и пити и видети благостыню во всем труде своем, имже трудился бы под солнцем, в число дний живота своего, яже дал есть ему Бог, яко сие часть его:
hoc itaque mihi visum est bonum ut comedat quis et bibat et fruatur laetitia ex labore suo quod laboravit ipse sub sole numerum dierum vitae suae quos dedit ei Deus et haec est pars illius
19 ибо всякому человеку, емуже дал есть Бог богатство и имения, и власть даде ему ясти от того и прияти часть свою и возвеселитися о труде своем, сие дар Божий есть:
et omni homini cui dedit Deus divitias atque substantiam potestatemque ei tribuit ut comedat ex eis et fruatur parte sua et laetetur de labore suo hoc est donum Dei
20 яко не много памятствовати имать дни живота своего, понеже Бог облагает его попеченьми в веселии сердца его.
non enim satis recordabitur dierum vitae suae eo quod Deus occupet deliciis cor eius