Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
I am the rose of Sharon, and the lily of the valleys.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
As the lily among thorns, so is my love among the daughters.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
As the apple tree among the trees of the wood, so is my beloved among the sons. I sat down under his shadow with great delight, and his fruit was sweet to my taste.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
He brought me to the banqueting house, and his banner over me was love.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Sustain me with flagons, comfort me with apples: for I am sick with love.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
His left hand is under my head, and his right hand doth embrace me.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
I charge you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye stir not, nor awake my love, till he please.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
The voice of my beloved! behold, he cometh leaping upon the mountains, skipping upon the hills.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
My beloved is like a roe or a young hart: behold, he standeth behind our wall, he looketh forth at the windows, gazing himself through the lattice.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
My beloved spoke, and said to me, Rise, my love, my fair one, and come away.
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
For, lo, the winter is past, the rain is over and gone;
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
The flowers appear on the earth; the time of the singing of birds is come, and the voice of the turtledove is heard in our land;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
The fig tree putteth forth her green figs, and the vines with the tender grape give forth their fragrance. Arise, my love, my fair one, and come away.
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
O my dove, that art in the clefts of the rock, in the secret places of the stairs, let me see thy countenance, let me hear thy voice; for sweet is thy voice, and thy countenance is comely.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Take for us the foxes, the little foxes, that spoil the vines: for our vines have tender grapes.
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
My beloved is mine, and I am his: he feedeth among the lilies.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Until the day shall break, and the shadows flee away, turn, my beloved, and be thou like a roe or a young hart upon the mountains of Bether.
