Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
The song of songs, which is Solomon’s.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Let him kiss me with the kisses of his mouth: for thy love is better than wine.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Because of the savour of thy good ointments thy name is as ointment poured forth, therefore do the virgins love thee.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Draw me, we will run after thee: the king hath brought me into his chambers: we will be glad and rejoice in thee, we will remember thy love more than wine: the upright love thee.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
I am black, but comely, O ye daughters of Jerusalem, as the tents of Kedar, as the curtains of Solomon.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Look not upon me, because I am black, because the sun hath looked upon me: my mother’s children were angry with me; they made me the keeper of the vineyards; but my own vineyard have I not kept.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Tell me, O thou whom my soul loveth, where thou feedest, where thou makest thy flock to rest at noon: for why should I be as one that turneth aside by the flocks of thy companions?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
If thou knowest not, O thou fairest among women, go forth by the footsteps of the flock, and feed thy kids beside the shepherds’ tents.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
I have compared thee, O my love, to a company of horses in Pharaoh’s chariots.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Thy cheeks are comely with rows of jewels, thy neck with chains of gold.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
We will make for thee borders of gold with studs of silver.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
While the king sitteth at his table, my spikenard sendeth forth its fragrance.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
A bundle of myrrh is my wellbeloved to me; he shall lie all night between my breasts.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
My beloved is to me as a cluster of henna flowers in the vineyards of Engedi.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Behold, thou art fair, my love; behold, thou art fair; thou hast doves’ eyes.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Behold, thou art fair, my beloved, yea, pleasant: also our bed is green.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
The beams of our house are cedar, and our rafters of fir.
