Псалми 90

1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

Ry Talè, Ihe ni-fimoneña’ay amo tarira’ay iabio.

2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

Ie mboe tsy toly o vohitseo mboe tsy tsinene’o ty tane toy naho ty voatse toy, boak’ an-kaehae hambo’e añe pak’ an-kitro añ’afe’e añe, Ihe ro Andrianañahare.

3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

Ampolie’o mb’an-debok’ ao ondatio ami’ty hoe: Mimpolia ry ana’ondaty.

4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

Fa arivo taoñe am-pivazohoa’o ty andro raike toe hoe omale te nihelañe, ie manahake ty ­fiambenañe an-kaleñe.

5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

Sinao’o añe hoe an-tsorotombake iereo, le miròtse, f’ie maraiñe, le hoe ahetse mipitsipitsike.

6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

Mioboñoboñe te maraindraiñe mbore mitombo, ie hariva miheatse vaho miforejeje.

7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Toe mongore’ ty haviñera’o zahay, mampangebahebak’ anay ty fifombo’o.

8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

Fa napo’o añatrefa’o o tahi’aio, am-pireandrean-dahara’o eo o hakeo’ay mietakeo.

9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

Fonga mihelañe ami’ty fifombo’o o andro’aio; fa nagado’ay hoe fiselekaiñañe o tao’aio.

10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Ty andro’ o tao’aio le fitompolo taoñe; mete ho valo-polo, t’ie maozatse; fe hamokorañe naho fangoakoahañe avao ty enge’e, migadoñe aniany, vaho mitiliñ’añe.

11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

Ia ty mahafohiñe ty haozara’ o haviñera’oo? naho ty fañeveñañe mañeva Azo ty ami’ty fifombo’o?

12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Aa le anaro zahay hañiake o andro’aio, hahazoa’ay arofo mahihitse.

13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

Mimpolia ry Iehovà! Ombia? iferenaiño o mpitoro’oo

14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

Eneño an-kafatraram-pikokoa’o te maraindray zahay, hirebeha’ay naho hifalea’ay amo hene andro’aio.

15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

Ampifaleo mira amo andro nampisotria’o anaio, naho amo taoñe nahaisaha’ay haratiañeo.

16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

Fa halange amo mpitoro’oo o fitoloña’oo, naho ty enge’o amo ana’ iareoo.

17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.

Ho aman-tika ty fañisoha’ i Talè Andrianañahare’ay; ajadoño ty tolom-pità’ay; eka aoreño o satam-pità’aio.