Псалми 78
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Escucha, pueblo mío, mi ley: inclinád vuestro oído a las palabras de mi boca.
2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Abriré en parábola mi boca: hablaré enigmas del tiempo antiguo:
3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Los cuales hemos oído y entendido: que nuestros padres nos los contaron.
4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
No los encubriremos a sus hijos, contando a la generación postrera las alabanzas de Jehová: y su fortaleza, y sus maravillas, que hizo.
5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Que levantó testimonio en Jacob, y puso ley en Israel: la cual mandó a nuestros padres, que la notificasen a sus hijos:
6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
Para que sepa la generación postrera: y los hijos que nacerán, que se levantarán, cuenten a sus hijos:
7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
Y pondrán en Dios su confianza, y no se olvidarán de las obras de Dios: y guardarán sus mandamientos.
8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Y no serán como sus padres, generación contumaz, y rebelde: generación que no compuso su corazón, ni su espíritu fue fiel con Dios.
9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Los hijos de Efraím armados, flecheros, volvieron las espaldas el día de la batalla.
10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
No guardaron el concierto de Dios: ni quisieron andar en su ley,
11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Antes se olvidaron de sus obras, y de sus maravillas que les había mostrado.
12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Delante de sus padres hizo maravillas en la tierra de Egipto, en el campo de Soan.
13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
Rompió la mar, e hízolos pasar: e hizo estar las aguas como en un montón.
14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Y llevólos con nube de día, y toda la noche con lumbre de fuego.
15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Hendió las peñas en el desierto: y dióles a beber de abismos grandes.
16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
Y sacó de la peña corrientes, e hizo descender aguas, como ríos.
17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
Y tornaron aun a pecar contra él, enojando al Altísimo en la soledad.
18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
Y tentaron a Dios en su corazón, pidiendo comida para su alma.
19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
Y hablaron contra Dios, diciendo: ¿Podrá Dios poner nos mesa en el desierto?
20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
He aquí, ha herido la peña, y corrieron aguas, y arroyos salieron ondeando: ¿podrá también dar pan? ¿aparejará carne a su pueblo?
21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Por tanto oyó Jehová, y enojóse: y encendióse el fuego en Jacob, y el furor subió también en Israel.
22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
Porque no habían creído a Dios, ni habían confiado de su salud.
23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
Y mandó a las nubes de arriba: y abrió las puertas de los cielos.
24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
E hizo llover sobre ellos maná para comer, y dióles trigo de los cielos.
25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Pan de nobles comió el hombre: envióles comida a hartura.
26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
Movió al solano en el cielo; y trajo con su fortaleza al austro,
27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
E hizo llover sobre ellos carne, como polvo: y aves de alas como arena de la mar.
28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
E hízo las caer en medio de su campo, al rededor de sus tiendas.
29 И наједоше се и даде им шта су желели.
Y comieron, y hartáronse mucho: y cumplióles su deseo.
30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
No habían aun quitado de sí su deseo, aun su vianda estaba en su boca,
31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Cuando vino sobre ellos el furor de Dios, y mató en los gruesos de ellos, y derribó los escogidos de Israel.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
Con todo esto pecaron aun; y no dieron crédito a sus maravillas.
33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Y consumió en muy poco sus días, y sus años apresuradamente.
34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Si los mataba, entonces le buscaban; y convertíanse, y buscaban a Dios de mañana.
35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Y acordábanse que Dios era su refugio: y el Dios Alto su redentor.
36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
Y lisonjeábanle con su boca; y con su lengua le mentían:
37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
Mas sus corazones no eran rectos con él: ni estuvieron firmes en su concierto.
38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Mas él, misericordioso perdonaba la maldad, y no los destruyó: y abundó su misericordia para apartar su ira, y no despertó toda su ira.
39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Y acordóse que eran carne: espíritu que va y no vuelve.
40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
¡Cuántas veces le ensañaron en el desierto, le enojaron en la soledad!
41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Y volvieron, y tentaron a Dios: y limitaron al Santo de Israel.
42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
No se acordaron de su mano: del día que les redimió de angustia;
43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
Que había puesto en Egipto sus señales: y sus maravillas en el campo de Soan:
44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Y había vuelto sus ríos en sangre: y sus corrientes porque no bebiesen:
45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Había enviado en ellos una mezcla de moscas que los había comido: asimismo ranas que los destruyeron.
46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Y había dado al pulgón sus frutos: y sus trabajos a la langosta.
47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Había destruido sus viñas con granizo, y sus higuerales con piedra.
48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Y entregó al pedrisco sus bestias, y sus ganados al fuego.
49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Había enviado en ellos el furor de su saña: ira y enojo, y angustia, y ángeles malos.
50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Enderezó el camino a su furor: no detuvo la vida de ellos de la muerte, antes entregó su vida a la mortandad:
51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
E hirió a todo primogénito en Egipto; las primicias de las fuerzas en las tiendas de Cam.
52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
E hizo partir, como hato de ovejas, su pueblo; y llevólos, como a un rebaño, por el desierto.
53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
Y guiólos con seguridad, que no tuvieron miedo; y a sus enemigos cubrió la mar.
54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
Metiólos en los términos de su tierra santa; en este monte, que ganó su mano derecha.
55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
Y echó las naciones de delante de ellos, e hízolas caer en cordel de heredad: e hizo habitar en sus moradas a las tribus de Israel.
56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Y tentaron, y enojaron al Dios Altísimo; y no guardaron sus testimonios.
57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Y volviéronse, y rebeláronse como sus padres; volviéronse como arco engañoso.
58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Y enojáronle con sus altos; y provocáronle a zelo con sus esculturas.
59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
Oyó Dios, y enojóse; y aborreció en grande manera a Israel.
60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
Por esta causa dejó el tabernáculo de Silo, la tienda en que habitó entre los hombres.
61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
Y dio en cautividad su fortaleza; y su gloria en mano del enemigo.
62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Y entregó a su pueblo a la espada; y airóse contra su heredad.
63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
A sus mancebos tragó el fuego; y sus vírgenes no fueron loadas.
64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Sus sacerdotes cayeron a espada: y sus viudas no lamentaron.
65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
Y despertóse el Señor, como un dormido: como un valiente, que da voces a causa del vino:
66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
E hirió a sus enemigos detrás: dióles vergüenza perpetua.
67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Y aborreció la tienda de José; y no escogió a la tribu de Efraím:
68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
Mas escogió a la tribu de Judá: al monte de Sión, al cual amó.
69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Y edificó, como alturas, su santuario: como la tierra, lo acimentó para siempre.
70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
Y eligió a David su siervo: y tomóle de las majadas de las ovejas.
71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
Detrás de las paridas le trajo: para que apacentase a Jacob su pueblo, y a Israel su heredad.
72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
Y apacentólos con enterez de su corazón: y con las industrias de sus manos los pastoreó.
