Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Mi voz a Dios, y clamé: mi voz a Dios, y él me escuchará.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
En el día de mi angustia al Señor busqué: mi llaga se desangraba de noche, sin estancarse: mi alma no quería consuelo.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Acordábame de Dios, y me sobresaltaba: quejábame, y desmayaba mi espíritu. (Selah)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Tenías los párpados de mis ojos: estaba quebrantado, y no hablaba.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Contaba los días desde el principio: los años de los siglos.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Acordábame de mis canciones de noche: meditaba con mi corazón, y mi espíritu escudriñaba.
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
¿Desechará el Señor para siempre, y no volverá más a amar?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
¿Háse acabado para siempre su misericordia? ¿Háse acabado la palabra para generación y generación?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
¿Ha olvidado Dios el haber misericordia? ¿Ha encerrado con la ira sus misericordias? (Selah)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Y dije: Enfermedad mía es. En los años de la diestra del Altísimo.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Acordábame de las obras de Jehová: por tanto me acordé de tus maravillas antiguas.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
Y meditaba en todas tus obras, y hablaba de tus hechos.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
O! Dios, en santidad es tu camino, ¿Quién es Dios grande, como el Dios nuestro?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Tú eres el Dios que hace maravillas, haciendo notoria en los pueblos tu fortaleza.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Redímiste con brazo tu pueblo, los hijos de Jacob y de José. (Selah)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Viéronte las aguas, o! Dios, las aguas te vieron, temieron, también temblaron los abismos.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Las nubes echaron inundaciones de aguas: los cielos dieron voz; asimismo discurrieron tus rayos.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
El sonido de tus truenos anduvo en cerco: los relámpagos alumbraron al mundo: la tierra se estremeció, y tembló.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
En la mar estuvo tu camino: y tus sendas en las muchas aguas; y tus pisadas no fueron conocidas.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Llevaste, como ovejas, tu pueblo, por mano de Moisés, y de Aarón.
