Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Intellectus Asaph. Ut quid Deus repulisti in finem: iratus est furor tuus super oves pascuæ tuæ?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Memor esto congregationis tuæ, quam possedisti ab initio. Redemisti virgam hereditatis tuæ: mons Sion, in quo habitasti in eo.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Leva manus tuas in superbias eorum in finem: quanta malignatus est inimicus in sancto!
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Et gloriati sunt qui oderunt te: in medio solemnitatis tuæ. Posuerunt signa sua, signa:
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
et non cognoverunt sicut in exitu super summum. Quasi in silva lignorum securibus
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
exciderunt ianuas eius in idipsum: in securi, et ascia deiecerunt eam.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Incenderunt igni Sanctuarium tuum: in terra polluerunt tabernaculum nominis tui.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
Dixerunt in corde suo cognatio eorum simul: quiescere faciamus omnes dies festos Dei a terra.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Signa nostra non vidimus, iam non est propheta: et nos non cognoscet amplius.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
Usquequo Deus improperabit inimicus: irritat adversarius nomen tuum in finem?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Ut quid avertis manum tuam, et dexteram tuam, de medio sinu tuo in finem?
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Deus autem rex noster ante sæcula: operatus est salutem in medio terræ.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Tu confirmasti in virtute tua mare: contribulasti capita draconum in aquis.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Tu confregisti capita draconis: dedisti eum escam populis Æthiopum.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Tu dirupisti fontes, et torrentes: tu siccasti fluvios Ethan.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
Tuus est dies, et tua est nox: tu fabricatus es auroram et solem.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Tu fecisti omnes terminos terræ: æstatem et ver tu plasmasti ea.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Memor esto huius, inimicus improperavit Domino: et populus insipiens incitavit nomen tuum.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Ne tradas bestiis animas confitentes tibi, et animas pauperum tuorum ne obliviscaris in finem.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Respice in testamentum tuum: quia repleti sunt, qui obscurati sunt terræ domibus iniquitatum.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Ne avertatur humilis factus confusus: pauper et inops laudabunt nomen tuum.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Exurge Deus, iudica causam tuam: memor esto improperiorum tuorum, eorum quæ ab insipiente sunt tota die.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Ne obliviscaris voces inimicorum tuorum: superbia eorum, qui te oderunt, ascendit semper.
