Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
In finem, pro iis, qui commutabuntur, David. Salvum me fac Deus: quoniam intraverunt aquæ usque ad animam meam.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Infixus sum in limo profundi: et non est substantia. Veni in altitudinem maris: et tempestas demersit me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Laboravi clamans, raucæ factæ sunt fauces meæ: defecerunt oculi mei, dum spero in Deum meum.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Multiplicati sunt super capillos capitis mei, qui oderunt me gratis. Confortati sunt qui persecuti sunt me inimici mei iniuste: quæ non rapui, tunc exolvebam.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Deus tu scis insipientiam meam: et delicta mea a te non sunt abscondita.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Non erubescant in me qui expectant te Domine, Domine virtutum. Non confundantur super me qui quærunt te, Deus Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Quoniam propter te sustinui opprobrium: operuit confusio faciem meam.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Extraneus factus sum fratribus meis, et peregrinus filiis matris meæ.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Quoniam zelus domus tuæ comedit me: et opprobria exprobrantium tibi, ceciderunt super me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Et operui in ieiunio animam meam: et factum est in opprobrium mihi.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Et posui vestimentum meum cilicium: et factus sum illis in parabolam.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Adversum me loquebantur qui sedebant in porta: et in me psallebant qui bibebant vinum.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Ego vero orationem meam ad te Domine: tempus beneplaciti Deus. In multitudine misericordiæ tuæ exaudi me, in veritate salutis tuæ:
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Eripe me de luto, ut non infigar: libera me ab iis, qui oderunt me, et de profundis aquarum.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Non me demergat tempestas aquæ, neque absorbeat me profundum: neque urgeat super me puteus os suum.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Exaudi me Domine, quoniam benigna est misericordia tua: secundum multitudinem miserationum tuarum respice in me.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Et ne avertas faciem tuam a puero tuo: quoniam tribulor, velociter exaudi me.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Intende animæ meæ, et libera eam: propter inimicos meos eripe me.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Tu scis improperium meum, et confusionem meam, et reverentiam meam.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
In conspectu tuo sunt omnes qui tribulant me, improperium expectavit cor meum et miseriam. Et sustinui qui simul contristaretur, et non fuit: et qui consolaretur, et non inveni.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Et dederunt in escam meam fel: et in siti mea potaverunt me aceto.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Fiat mensa eorum coram ipsis in laqueum, et in retributiones, et in scandalum.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Obscurentur oculi eorum ne videant: et dorsum eorum semper incurva.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Effunde super eos iram tuam: et furor iræ tuæ comprehendat eos.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Fiat habitatio eorum deserta: et in tabernaculis eorum non sit qui inhabitet.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Quoniam quem tu percussisti, persecuti sunt: et super dolorem vulnerum meorum addiderunt.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Appone iniquitatem super iniquitatem eorum: et non intrent in iustitiam tuam.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Deleantur de Libro viventium: et cum iustis non scribantur.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Ego sum pauper et dolens: salus tua Deus suscepit me.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Laudabo nomen Dei cum cantico: et magnificabo eum in laude:
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
Et placebit Deo super vitulum novellum: cornua producentem et ungulas.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Videant pauperes et lætentur: quærite Deum, et vivet anima vestra:
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Quoniam exaudivit pauperes Dominus: et vinctos suos non despexit.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Laudent illum cæli et terra, mare, et omnia reptilia in eis.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Quoniam Deus salvam faciet Sion: et ædificabuntur civitates Iuda. Et inhabitabunt ibi, et hereditate acquirent eam.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Et semen servorum eius possidebit eam, et qui diligunt nomen eius, habitabunt in ea.
