Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
De Asaf. ¡Cuán bueno es Dios para Israel, el Señor para los que son rectos de corazón!
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Pero, mis pies casi resbalaron, cerca estuve de dar un mal paso;
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
porque envidiaba a los jactanciosos al observar la prosperidad de los pecadores.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
No hay para ellos tribulaciones; su cuerpo está sano y robusto.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
No conocen las inquietudes de los mortales, ni son golpeados como los demás hombres.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Por eso la soberbia los envuelve como un collar; y la violencia los cubre como un manto.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
De su craso corazón desborda su iniquidad; desfogan los caprichos de su ánimo.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Zahieren y hablan con malignidad, y altivamente amenazan con su opresión.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
Su boca se abre contra el cielo, y su lengua se pasea por toda la tierra.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Así el pueblo se vuelve hacia ellos y encuentra sus días plenos;
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
y dice: “¿Acaso lo sabe Dios? ¿Tiene conocimiento el Altísimo?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Ved cómo tales impíos están siempre tranquilos y aumentan su poder.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Luego, en vano he guardado puro mi corazón, y lavado mis manos en la inocencia,
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
pues padezco flagelos todo el tiempo y soy atormentado cada día.”
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
Si yo dijere: “Hablaré como ellos”, renegaría del linaje de tus hijos.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Me puse, pues, a reflexionar para comprender esto; pero me pareció demasiado difícil para mí.
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
Hasta que penetré en los santos arcanos de Dios, y consideré la suerte final de aquellos hombres.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
En verdad Tú los pones en un camino resbaladizo y los dejas precipitarse en la ruina.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
¡Cómo se deslizaron de golpe! Son arrebatados, consumidos por el terror,
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
son como quien despierta de un sueño; así Tú, Señor, al despertar despreciarás su ficción.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Cuando, pues, exasperaba mi mente y se torturaban mis entrañas,
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
era yo un estúpido que no entendía; fui delante de Ti como un jumento.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Mas yo estaré contigo siempre, Tú me has tomado de la mano derecha.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Por tu consejo me conducirás, y al fin me recibirás en la gloria.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
¿Quién hay para mí en el cielo sino Tú? Y si contigo estoy ¿qué podrá deleitarme en la tierra?
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
La carne y el corazón mío desfallecen, la roca de mi corazón es Dios, herencia mía para siempre.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
Pues he aquí que cuantos de Ti se apartan perecerán; Tú destruyes a todos los que se prostituyen, alejándose de Ti.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Mas para mí la dicha consiste en estar unido a Dios. He puesto en el Señor Dios mi refugio para proclamar todas tus obras en las puertas de la hija de Sión.
