Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
para aprender sabiduría e instrucción, para entender las palabras sensatas;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
para instruirse en la sabiduría, en la justicia, equidad y rectitud;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
para enseñar discernimiento a los sencillos, y a los jóvenes conocimientos y discreción.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Escuche el sabio y acrecerá en saber. El hombre inteligente adquirirá maestría
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
en entender las parábolas y su sentido misterioso, las sentencias de los sabios y sus enigmas.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
El temor de Yahvé es el principio de la sabiduría; solo los insensatos desprecian la sabiduría y la doctrina.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Escucha, hijo mío, la instrucción de tu padre; y no deseches las enseñanzas de tu madre.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Serán una corona de gracia para tu cabeza, un collar para tu cuello.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Hijo mío, si los malvados quieren seducirte, no les des oído;
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
si te dicen: “Ven con nosotros; pongamos asechanzas a la vida ajena, tendamos por mero antojo celadas al inocente;
traguémoslos vivos, como el sepulcro, enteros, como los que descienden a la fosa; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
y hallaremos preciosas riquezas, henchiremos de despojos nuestras casas.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Echa tu suerte con nosotros; sea una sola la bolsa de todos nosotros.”
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Hijo mío, no sigas sus caminos; aparta tu pie de sus senderos;
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
porque sus pies corren al mal, van presurosos a derramar sangre.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
En vano se tiende la red ante los ojos de los pájaros;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
mas ellos arman asechanzas a su propia sangre, traman maquinaciones contra su propia vida.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Tal es la senda de los codiciosos de ganancia, quita la vida a los propios dueños.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
La sabiduría clama en las calles, en las plazas levanta su voz;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
llama donde hay más concurso de gente, en las puertas de la ciudad expone su doctrina:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
¿Hasta cuándo, oh necios, amaréis la necedad? ¿Hasta cuándo los burladores se deleitarán en burlas, y odiarán los fatuos la sabiduría?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Volveos para (oír) mi instrucción, y derramaré sobre vosotros mi espíritu, quiero enseñaros mis palabras.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Os convidé y no respondisteis, tendí mis manos, y nadie prestó atención;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
rechazasteis todos mis consejos, y ningún caso hicisteis de mis amonestaciones.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Por eso también yo me reiré de vuestra calamidad, y me burlaré cuando os sobrevenga el espanto,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
cuando os sobrevenga cual huracán el terror, cuando caiga sobre vosotros, como torbellino, la calamidad, y os acometan la angustia y la tribulación.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Entonces me llamarán, y no les responderé; madrugarán a buscarme, y no me hallarán,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
por cuanto aborrecieron la instrucción y abandonaron el temor de Dios,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
no amando mi consejo, y desdeñando mis exhortaciones.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Comerán los frutos de su conducta, y se saciarán de sus propios consejos.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Porque la indocilidad lleva a los necios a la muerte, y la prosperidad de los insensatos es causa de su ruina.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Mas el que me escucha, habitará seguro, y vivirá tranquilo sin temer el mal.
