Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Au chef des chantres. Sur les Chochanim. De David. Viens à mon secours, ô Dieu, car les flots m’ont atteint, menaçant mes jours.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Je suis plongé dans la vase d’un gouffre; pas un pouce de terrain pour y poser le pied! Je suis descendu dans des eaux profondes, et les vagues me submergent.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Je suis exténué à force de crier, ma gorge est enflammée, mes yeux sont éteints à force d’attendre l’aide de mon Dieu.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Plus nombreux que les cheveux de ma tête sont ceux qui me haïssent pour rien; puissants sont mes oppresseurs, qui me poursuivent de leur haine gratuite. Si je les avais lésés, déjà je leur aurais fait réparation.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O Dieu, tu serais instruit de ma folie, mes crimes ne te resteraient point cachés.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Qu’ils n’aient pas à rougir à cause de moi, ceux qui espèrent en toi, Seigneur, Eternel-Cebaot! Qu’ils ne soient pas couverts de confusion à mon sujet, ceux qui te recherchent, Dieu d’Israël!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Car c’est pour toi que je supporte les insultes, que la honte couvre mon visage.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Je suis devenu un étranger pour mes frères, un inconnu pour les fils de ma mère,
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
parce que le zèle pour ta maison me dévore, et que les insultes de tes blasphémateurs retombent sur moi.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Je pleure tout en m’imposant le jeûne, et ceci même a tourné à opprobre pour moi.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
J’Ai endossé comme vêtement un cilice, et suis devenu pour eux un sujet de sarcasme.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Ceux qui sont assis aux portes déblatèrent contre moi, les buveurs de liqueurs fortes me chansonnent.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Toutefois, ma prière s’élève vers toi, Eternel, au moment propice; ô Dieu, dans ta bonté infinie, exauce-moi, en m’accordant ton aide fidèle.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Retire-moi du bourbier, pour que je n’y sombre pas; puissé-je être sauvé de mes ennemis et des eaux profondes!
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Ne permets pas que je sois submergé par la violence des flots, englouti par le gouffre; que la bouche de l’abîme ne se referme pas sur moi!
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Exauce-moi, Eternel, car précieuse est ta grâce; selon la grandeur de ta miséricorde, tourne-toi vers moi.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Ne dérobe point ta face à ton serviteur; car je suis dans la détresse, hâte-toi de m’exaucer.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Approche-toi de mon âme, sauve-la; à cause de mes ennemis, tire-moi du danger.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Tu connais, toi, mon opprobre, ma honte, ma confusion; tous mes persécuteurs sont là devant toi.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
La honte a brisé mon cœur, j’en suis au désespoir; j’attends qu’on me plaigne, mais c’est en vain; qu’il me vienne des consolateurs: je n’en trouve point.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Dans mes aliments, ils mettent du poison; pour apaiser ma soif, ils m’abreuvent de vinaigre.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Que la table dressée devant eux leur devienne un piège, qu’elle soit un traquenard pour ces gens heureux!
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Que leurs yeux s’assombrissent, perdent la vue! Fais vaciller sans cesse leurs reins.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Déverse sur eux ton courroux, que ton ardente colère les accable!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Que leur demeure devienne une ruine, que dans leurs tentes il ne reste plus un habitant!
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Car ils s’acharnent contre celui que tu as frappé, et se plaisent à gloser sur les maux de tes victimes.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Mets donc à leur compte crime sur crime; qu’ils ne soient point admis à se justifier devant toi!
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Qu’ils soient effacés du livre des vivants, et que parmi les justes ils ne soient point inscrits!
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Mais moi, si malheureux et si souffrant, ton secours, ô Dieu, est ma protection.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Je veux célébrer le nom de Dieu par des cantiques, et l’exalter par des actions de grâce,
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
plus agréables à l’Eternel qu’un taureau aux grandes cornes, aux puissants sabots.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
A cette vue, les humbles seront dans la joie; vous qui êtes en quête de Dieu, votre cœur se ranimera!
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Car l’Eternel prête l’oreille aux malheureux, et ses captifs, il ne les dédaigne point.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Que le ciel et la terre le glorifient, les mers et tout ce qui s’y meut!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Car Dieu viendra au secours de Sion: il rebâtira les villes de Juda; on s’y établira et on en prendra possession.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
C’Est la postérité de ses serviteurs qui les aura en héritage; ceux qui aiment son nom y fixeront leur demeure.
