Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Psaume de David. Pour la Commémoration. Eternel, ne me réprimande pas dans ton irritation, ne me châtie pas dans ton courroux.
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Car tes flèches m’ont transpercé, et ta main s’est appesantie sur moi.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Ta colère n’a laissé rien d’intact dans mon corps, mes péchés ont banni la paix de mes membres.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Car mes fautes ont monté par-dessus ma tête; comme un gros poids, elles pèsent lourdement sur moi.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Mes plaies sont fétides, putréfiées, par suite de mon égarement.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Je suis tordu, affaissé outre mesure; tout le temps, je marche voilé de tristesse,
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
car mes entrailles sont toutes malades d’inflammation; nulle partie saine en mon corps.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Je suis épuisé, abattu au dernier point, je pousse des cris dans la violente agitation de mon cœur.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Seigneur, tout ce que je souhaite t’est connu; mes soupirs ne t’échappent point.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Mon cœur palpite violemment, ma vigueur m’a abandonné, même la lumière de mes yeux me fait défaut.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Mes amis, mes compagnons se tiennent à l’écart de mon mal, mes proches demeurent à distance.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
Ceux qui en veulent à ma vie me dressent des embûches, ceux qui cherchent mon malheur disent des paroles meurtrières, méditent des perfidies toute la journée.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Pourtant, moi, tel un sourd, je n’entends point, je suis comme un muet qui n’ouvre pas la bouche.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Oui, je me comporte comme un homme qui n’entend pas, et qui n’a pas de répliques sur les lèvres.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
C’Est que je tourne mon attente vers toi; et, toi, tu m’exauceras, Seigneur, mon Dieu.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
C’Est que je me dis: "Ils pourraient se réjouir de moi, faire les fiers à mon endroit, en voyant chanceler mes pas!"
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Ne suis-je point désigné à la ruine? Mon mal n’est-il pas toujours là, sous mes yeux?
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Car il faut que je confesse mon iniquité; je suis alarmé de mon péché,
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
alors que mes ennemis ont une grande puissance de vie; nombreux sont ceux qui me haïssent sans cause,
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
et qui, rendant le mal pour le bien, me molestent pour me récompenser de poursuivre le bien.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Ne me délaisse pas, ô Eternel! Mon Dieu, ne te tiens pas éloigné de moi.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Hâte-toi de me secourir, Seigneur, qui es mon protecteur.
