Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
For the Chief Musician; set to Shoshannim. [A Psalm] of David. Save me, O God; for the waters are come in unto my soul.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I sink in deep mire, where there is no standing: I am come into deep waters, where the floods overflow me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I am weary with my crying; my throat is dried: mine eyes fail while I wait for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
They that hate me without a cause are more than the hairs of mine head: they that would cut me off, being mine enemies wrongfully, are mighty: then I restored that which I took not away.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God, thou knowest my foolishness; and my sins are not hid from thee.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let not them that wait on thee be ashamed through me, O Lord GOD of hosts: let not those that seek thee be brought to dishonour through me, O God of Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Because for thy sake I have borne reproach; shame hath covered my face.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
I am become a stranger unto my brethren, and an alien unto my mother’s children.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
For the zeal of thine house hath eaten me up; and the reproaches of them that reproach thee are fallen upon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
When I wept, [and chastened] my soul with fasting, that was to my reproach.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
When I made sackcloth my clothing, I became a proverb unto them.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
They that sit in the gate talk of me; and [I am] the song of the drunkards.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
But as for me, my prayer is unto thee, O LORD, in an acceptable time: O God, in the multitude of thy mercy, answer me in the truth of thy salvation.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Deliver me out of the mire, and let me not sink: let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not the waterflood overwhelm me, neither let the deep swallow me up; and let not the pit shut her mouth upon me.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Answer me, O LORD; for thy lovingkindness is good: according to the multitude of thy tender mercies turn thou unto me.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
And hide not thy face from thy servant; for I am in distress; answer me speedily.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Draw nigh unto my soul, and redeem it: ransom me because of mine enemies.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou knowest my reproach, and my shame, and my dishonour: mine adversaries are all before thee.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Reproach hath broken my heart; and I am full of heaviness: and I looked for some to take pity, but there was none; and for comforters, but I found none.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
They gave me also gall for my meat; and in my thirst they gave me vinegar to drink.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Let their table before them become a snare; and when they are in peace, [let it become] a trap.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to shake.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Pour out thine indignation upon them, and let the fierceness of thine anger overtake them.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Let their habitation be desolate; let none dwell in their tents.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For they persecute him whom thou hast smitten; and they tell of the sorrow of those whom thou hast wounded,
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Add iniquity unto their iniquity: and let them not come into thy righteousness.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Let them be blotted out of the book of life, and not be written with the righteous.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
But I am poor and sorrowful: let thy salvation, O God, set me up on high.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
I will praise the name of God with a song, and will magnify him with thanksgiving.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
And it shall please the LORD better than an ox, [or] a bullock that hath horns and hoofs.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The meek have seen it, and are glad: ye that seek after God, let your heart live.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For the LORD heareth the needy, and despiseth not his prisoners.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Let heaven and earth praise him, the seas, and every thing that moveth therein.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For God will save Zion, and build the cities of Judah; and they shall abide there, and have it in possession.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
The seed also of his servants shall inherit it; and they that love his name shall dwell therein.
