Псалми 64

1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

Dem Musikmeister, ein Psalm Davids. Höre, o Gott, meine Stimme, wenn ich klage,

2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

Schirme mich vor den Plänen der bösen Buben, vor der lärmenden Rotte der Übeltäter,

3 Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

die ihre Zunge schärfen wie ein Schwert, giftige Worte als ihre Pfeile auf den Bogen legen,

4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

um im Versteck auf den Frommen zu schießen: unversehens schießen sie auf ihn ohne Scheu.

5 Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

Sie ermutigen sich zu bösem Anschlag, verabreden, heimlich Schlingen zu legen; sie denken: »Wer wird sie sehen?«

6 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

Sie sinnen auf Freveltaten: »Wir sind fertig, der Plan ist fein erdacht!« Und das Innere jedes Menschen und das Herz sind unergründlich.

7 Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

Da trifft sie Gott mit dem Pfeil, urplötzlich fühlen sie sich verwundet:

8 Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

ihre eigene Zunge hat sie zu Fall gebracht; alle, die sie sehen, schütteln das Haupt.

9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

Da fürchten sich alle Menschen und bekennen: »Das hat Gott getan!« und erwägen sein Walten.

10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.

Der Gerechte freut sich des HERRN und nimmt seine Zuflucht zu ihm, und alle redlichen Herzen preisen sich glücklich.