Псалми 44
1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
For the end, a Psalm for instruction, for the sons of Core. O God, we have heard with our ears, our fathers have told us, the work which you wrought in their days, in the days of old.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
Your hand utterly destroyed the heathen, and you did plant them: you did afflict the nations, and cast them out.
3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
For they inherited not the land by their [own] sword, and their [own] arm did not deliver them; but your right hand, and your arm, and the light of your countenance, because you were well pleased in them.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
You are indeed my King and my God, who command deliverances for Jacob.
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
In you will we push down our enemies, and in your name will we bring to nothing them that rise up against us.
6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
For I will not trust in my bow, and my sword shall not save me.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
For you have saved us from them that afflicted us, and have put to shame them that hated us.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
In God will we make our boast all the day, and to your name will we give thanks for ever. (Pause)
9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
But now you have cast off, and put us to shame; and you will not go forth with our hosts.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
You have turned us back before our enemies; and they that hated us spoiled for themselves.
11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
You made us as sheep for meat; and you scattered us amongst the nations.
12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
You have sold your people without price, and there was no profit by their exchange.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
You have made us a reproach to our neighbours, a scorn and derision them that are round about us.
14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
You have made us a proverb amongst the Gentiles, a shaking of the head amongst the nations.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
All the day my shame is before me, and the confusion of my face has covered me,
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
because of the voice of the slanderer and reviler; because of the enemy and avenger.
17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
All these things are come upon us: but we have not forgotten you, neither have we dealt unrighteously in your covenant.
18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
And our heart has not gone back; but you have turned aside our paths from your way.
19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
For you have laid us low in a place of affliction, and the shadow of death has covered us.
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
If we have forgotten the name of our God, and if we have spread out our hands to a strange god; shall not God search these things out?
21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
for he knows the secrets of the heart.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
For, for your sake we are killed all the day long; we are counted as sheep for slaughter.
23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
Awake, therefore sleep you, O Lord? arise, and do not cast [us] off for ever.
24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
Therefore turn you your face away, [and] forget our poverty and our affliction?
25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
For our soul has been brought down to the dust; our belly has cleaved to the earth.
26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
Arise, O Lord, help us, and redeem us for your name's sake.
