Псалми 39

1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

Dije: Guardaré mis caminos para no pecar con mi boca. Llevaré mordaza en mi boca Mientras los perversos estén frente a mí.

2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

Enmudecí con silencio. Me callé, aun en cuanto a lo bueno, Y se agravó mi dolor.

3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

Mi corazón se enardeció. En mi meditación ardió el fuego. [Entonces] hablé con mi lengua:

4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

Oh Yavé, dime mi final, Cuál es la medida de mis días. Permíteme saber cuán pasajero soy.

5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

En verdad, diste a mis días término corto, Y mi edad es como nada ante Ti. Ciertamente es completa vanidad todo hombre que vive. (Selah)

6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

Ciertamente como un fantasma de realidad anda el hombre, Ciertamente en vano se agita, Amontona riquezas y no sabe quién las recogerá.

7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

Y ahora, ʼAdonay, ¿qué espero? Mi esperanza está en Ti.

8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

Líbrame de todas mis transgresiones. No me coloques como escarnio de los necios.

9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

Enmudecí, no abrí mi boca, Porque Tú lo dispusiste.

10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

Quita de sobre mí tu azote, Porque perezco por el golpe de tu mano.

11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

Corriges al hombre con castigos por su iniquidad. Como polilla carcomes lo que es precioso para él. Ciertamente todo hombre es solo un soplo. (Selah)

12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

Escucha mi oración, oh Yavé, Y presta oído a mi clamor. No guardes silencio ante mis lágrimas, Porque soy un forastero ante Ti, Y un advenedizo como todos mis antepasados.

13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

Aparta de mí tu mirada para que yo sonría, Antes que yo parta y no exista más.