Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Los proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
Para conocer sabiduría y disciplina, Para comprender las palabras de inteligencia,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
Para recibir disciplina y enseñanza, Justicia, derecho y equidad,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Para dar sagacidad al incauto, Y a los jóvenes conocimiento y discreción.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Oirá el sabio y aumentará el saber, Y el entendido obtendrá habilidades.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
Entenderá el proverbio y el dicho profundo, Las palabras de los sabios y sus enigmas.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
El principio de la sabiduría es el temor a Yavé. Los insensatos desprecian la sabiduría y la disciplina.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Escucha, hijo mío, la enseñanza de tu padre, Y no abandones la instrucción de tu madre,
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
Porque hermosa diadema será en tu cabeza Y collar en tu cuello.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Hijo mío, si los pervertidos te quieren seducir, No consientas.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Si dicen: Ven con nosotros a tender trampas mortales, Acechemos sin motivo al inocente.
¡Los devoraremos vivos, como el Seol, Enteros, como los que bajan a la fosa! (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
Hallaremos objetos valiosos. Llenaremos nuestras casas del botín.
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Comparte tu suerte con nosotros, Y tengamos todos una sola bolsa.
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Hijo mío, no andes en el camino de ellos. Aparta tu pie de sus senderos,
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
Porque sus pies corren hacia el mal Y se apresuran a derramar sangre.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
En vano se tiende la red Ante los ojos de las aves.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Pero ellos colocan trampas a su propia sangre, Y ante sus propias vidas tienden acechanza.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Tales son los senderos del que es dado a codicia, La cual quita la vida a los que la tienen.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
La Sabiduría clama en las calles Y da su voz en las plazas.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
Proclama sobre los muros, Y en las entradas de las puertas pregona sus palabras:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
Oh simples ¿hasta cuándo amarán la ingenuidad? ¿Hasta cuando los burladores amarán la burla, Los insensatos aborrecerán el saber?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
¡Regresen ante mi reprensión, Y les manifestaré mi espíritu, Y les haré conocer mis palabras!
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Pero por cuanto llamé y rehusaron. Extendí mi mano, y no hubo quién escuchara.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Desecharon todo mi consejo, Y no quisieron mi reprensión.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
Yo también me reiré cuando llegue su calamidad Y me burlaré cuando los alcance lo que temen.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Cuando lo que temen venga como destrucción, Su calamidad llegue como un remolino de viento Y vengan sobre ustedes tribulación y angustia.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Entonces me llamarán, y no responderé, Me buscarán, pero no me hallarán,
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Por cuanto aborrecieron el conocimiento Y no escogieron el temor a Yavé.
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
No quisieron mi consejo Y menospreciaron toda reprensión mía.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Entonces comerán el fruto de su camino Y se saciarán de sus propios consejos.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
El descarrío de los simples los matará, Y la dejadez de los necios los destruirá.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Pero el que me escuche vivirá confiadamente Y estará tranquilo, sin temor al mal.
