Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
BY DAVID. Strive, YHWH, with my strivers, fight with my fighters,
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Take hold of shield and buckler, and rise for my help,
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
And draw out spear and lance, To meet my pursuers. Say to my soul, “I [am] your salvation.”
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
They are ashamed and blush, those seeking my soul, Turned backward and confounded, Those devising my evil.
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
They are as chaff before wind, And a messenger of YHWH driving away.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Their way is darkness and slipperiness, And a messenger of YHWH—their pursuer.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
For without cause they hid their net [in] a pit for me, Without cause they dug for my soul.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Desolation meets him—he does not know, And his net that he hid catches him, He falls into it for desolation.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
And my soul is joyful in YHWH, It rejoices in His salvation.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
All my bones say, “YHWH, who is like You, Delivering the poor from the [one] stronger than he, And the poor and needy from his plunderer.”
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Violent witnesses rise up, That which I have not known they ask me.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
They pay me evil for good, bereaving my soul,
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
And I—in their sickness my clothing [is] sackcloth, I have humbled my soul with fastings, And my prayer returns to my bosom.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
As [if] a friend, as [if] my brother, I habitually walked, As a mourner for a mother, I have bowed down mourning.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
And they have rejoiced in my halting, And have been gathered together, The strikers were gathered against me, And I have not known, They have torn, and they have not ceased;
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
With profane ones, mockers in feasts, Gnashing their teeth against me.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Lord, how long do You behold? Keep my soul back from their desolations, My only one from young lions.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
I thank You in a great assembly, I praise You among a mighty people.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Do not let my enemies rejoice over me [with] falsehood, Those hating me without cause wink the eye.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
For they do not speak peace, And against the quiet of the land, They devise deceitful words,
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
And they enlarge their mouth against me, They said, “Aha, aha, our eye has seen.”
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
You have seen, O YHWH, Do not be silent, O Lord—do not be far from me,
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Stir up, and wake to my judgment, My God, and my Lord, to my plea.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Judge me according to Your righteousness, O YHWH my God, And they do not rejoice over me.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
They do not say in their heart, “Aha, our desire.” They do not say, “We swallowed him up.”
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
They are ashamed and confounded together, Who are rejoicing at my evil. They put on shame and confusion, Who are magnifying themselves against me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
They sing and rejoice, who are desiring my righteousness, And they continually say, “YHWH is magnified, Who is desiring the peace of His servant.”
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
And my tongue utters Your righteousness, All the day Your praise!
