Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
[A Psalm] of David. Strive, O Jehovah, with them that strive with me; fight against them that fight against me:
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Take hold of shield and buckler, and stand up for my help;
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
And draw out the spear, and stop [the way] against my pursuers: say unto my soul, I am thy salvation.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Let them be put to shame and confounded that seek after my life; let them be turned backward and brought to confusion that devise my hurt:
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Let them be as chaff before the wind, and let the angel of Jehovah drive [them] away;
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Let their way be dark and slippery, and let the angel of Jehovah pursue them.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
For without cause have they hidden for me their net [in] a pit; without cause they have digged [it] for my soul.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Let destruction come upon him unawares, and let his net which he hath hidden catch himself: for destruction let him fall therein.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
And my soul shall be joyful in Jehovah; it shall rejoice in his salvation.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
All my bones shall say, Jehovah, who is like unto thee, who deliverest the afflicted from one stronger than he, yea, the afflicted and the needy from him that spoileth him!
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Unrighteous witnesses rise up; they lay to my charge things which I know not.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
They reward me evil for good, [to] the bereavement of my soul.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
But as for me, when they were sick, my clothing was sackcloth; I chastened my soul with fasting, and my prayer returned into mine own bosom:
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
I behaved myself as though [he had been] a friend, a brother to me; I bowed down in sadness, as one that mourneth [for] a mother.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
But at my halting they rejoiced, and gathered together: the slanderers gathered themselves together against me, and I knew [it] not; they did tear [me], and ceased not:
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
With profane jesters for bread, they have gnashed their teeth against me.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
Lord, how long wilt thou look on? Rescue my soul from their destructions, my only one from the young lions.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
I will give thee thanks in the great congregation; I will praise thee among much people.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Let not them that are wrongfully mine enemies rejoice over me; let them not wink with the eye that hate me without cause.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
For they speak not peace; and they devise deceitful words against the quiet in the land.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
And they opened their mouth wide against me; they said, Aha! aha! our eye hath seen [it].
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Thou hast seen [it], Jehovah: keep not silence; O Lord, be not far from me.
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Stir up thyself, and awake for my right, for my cause, my God and Lord!
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Judge me, Jehovah my God, according to thy righteousness, and let them not rejoice over me.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Let them not say in their heart, Aha! so would we have it. Let them not say, We have swallowed him up.
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Let them be ashamed and brought to confusion together that rejoice at mine adversity; let them be clothed with shame and dishonour that magnify themselves against me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Let them exult and rejoice that delight in my righteousness; and let them say continually, Jehovah be magnified, who delighteth in the prosperity of his servant.
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
And my tongue shall talk of thy righteousness, [and] of thy praise, all the day.
