Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
For the music director. To the tune “Doe of the Dawn.” A psalm of David. My God, my God, why have you abandoned me? Why are you so far away when I groan, asking for help?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
My God, every day I cry out to you, but you don't answer; at night too, but I get no rest.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
Yet you are holy, and the praises of Israel are your throne.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
Our forefathers trusted in you; they trusted and you rescued them.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
They cried out to you for help, and they were saved. They trusted in you and were not defeated.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
But I'm a worm, not a man, scorned and despised by everyone.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
People who see me mock me. They laugh at me and shake their heads, saying,
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
“He trusts in the Lord—well then, let the Lord save him! If the Lord is such a friend, then let the Lord rescue him!”
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
However, you brought me safely through birth, and led me to trust in you at my mother's breasts.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
I was entrusted to you from birth; from the time I was born you have been my God.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Do not be distant from me, because trouble is close by and no one else can help.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Enemies surround me like a herd of bulls; strong bulls from Bashan have encircled me.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
Like roaring lions tearing at their prey they open their mouths wide against me.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
I feel like I'm being poured out like water. I'm falling apart as if all my bones have become loose. My mind feels like it's wax melting inside me.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
My strength has dried up like a piece of broken pottery. My tongue is stuck to the roof of my mouth. You're burying me as if I'm already dead.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
Evil men surround me like a pack of dogs. They have pierced my hands and feet.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
I'm so thin I can count all my bones. People stare at me and gloat.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
They divide my clothing among them; they roll dice for my clothes.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
But you, Lord, don't be far away from me! You are my strength—hurry, come and help me!
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Save me from death by the sword! Save my life—the only one I have—from the dogs!
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Rescue me from the mouth of the lion and from the wild bulls!
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
I will tell my people all the wonderful things you have done; I will praise you in the congregation.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Praise the Lord, all who worship him! Honor him, every descendant of Jacob! Be in awe of him, every descendant of Israel!
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For he has not ridiculed or scorned the suffering of the poor; he has not turned away from them, he has listened to their cries for help.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
You are the subject of my praise in the great assembly. I will fulfill my promises before those who worship you.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
The poor shall eat, and they shall be satisfied. All who come to the Lord will praise him—may you all live forever!
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
Everyone in the whole world will repent and return to the Lord; all the nations will worship before you.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For kingly power belongs to the Lord; he is the one who rules over the nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
All who prosper come to feast and worship. Bow down before him, all those destined for the grave—for none can keep themselves alive.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Our descendants will serve him; they will tell the next generation about the Lord.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
They will come and tell those yet to be born how good the Lord is, and all that he has done!
