Псалми 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

Вскую шаташася языцы, и людие поучишася тщетным?

2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

Предсташа царие земстии, и князи собрашася вкупе на Господа и на Христа Его.

3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Расторгнем узы их и отвержем от нас иго их.

4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Живый на небесех посмеется им, и Господь поругается им.

5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

Тогда возглаголет к ним гневом Своим и яростию Своею смятет я:

6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

Аз же поставлен есмь Царь от Него над Сионом, горою святою Его,

7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

возвещаяй повеление Господне. Господь рече ко Мне: Сын Мой еси Ты, Аз днесь родих Тя:

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

проси от Мене, и дам ти языки достояние Твое, и одержание Твое концы земли:

9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

упасеши я жезлом железным, яко сосуды скудельничи сокрушиши я.

10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

И ныне, царие, разумейте, накажитеся вси судящии земли.

11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Работайте Господеви со страхом, и радуйтеся Ему со трепетом.

12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Приимите наказание, да не когда прогневается Господь, и погибнете от пути праведнаго, егда возгорится вскоре ярость Его: блажени вси надеющиися Нань.