Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
Притчи Соломона сына Давидова, иже царствова во Израили,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
познати премудрость и наказание и уразумети словеса мудрости,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
прияти же извития словес и разрешения гаданий, уразумети же правду истинную и суд исправляти:
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
да даст незлобивым коварство, отрочати же юну чувство же и смысл.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Сих бо послушав, мудрый премудрее будет, а разумный строителство стяжет:
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
уразумеет же притчу и темное слово, речения же премудрых и гадания.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
Начало премудрости страх Господень, разум же благ всем творящым его: благочестие же в Бога начало чувства, премудрость же и наказание нечестивии уничижат.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Слыши, сыне, наказание отца твоего и не отрини заветов матере твоея:
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
венец бо благодатей приимеши на твоем версе и гривну злату о твоей выи.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Сыне, да не прельстят тебе мужие нечестивии, ниже да восхощеши,
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
аще помолят тя, глаголюще: иди с нами, приобщися крове, скрыем же в землю мужа праведна неправедно:
пожрем же его якоже ад жива, и возмем память его от земли, (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
стяжание его многоценное приимем, исполним же домы нашя корыстей:
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
жребий же твой положи с нами: обще же влагалище стяжем вси, и мешец един да будет всем нам.
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
Не иди в путь с ними: уклони же ногу твою от стезь их:
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
нозе бо их на зло текут, и скори суть излияти кровь.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Не без правды бо простираются мрежи пернатым:
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
тии бо убийству приобщающеся, сокровищствуют себе злая: разрушение же мужей законопреступных зло.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Сии путие суть всех творящих беззаконная: нечестием бо свою душу отемлют.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Премудрость во исходех поется, в стогнах же дерзновение водит,
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
на краех же стен проповедуется, у врат же сильных приседит, во вратех же града дерзающи глаголет:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
елико убо время незлобивии держатся правды, не постыдятся: безумнии же досады суще желателие, нечестивии бывше, возненавидеша чувство
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
и повинни быша обличением. Се, предложу вам моего дыхания речение, научу же вас моему словеси.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Понеже звах, и не послушасте, и простирах словеса, и не внимасте,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
но отметасте моя советы и моим обличением не внимасте:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
убо и аз вашей погибели посмеюся, порадуюся же, егда приидет вам пагуба,
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
и егда приидет на вы внезапу мятеж, низвращение же подобно бури приидет, или егда приидет вам печаль и градоразорение, или егда найдет на вы пагуба.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Будет бо егда призовете мя, аз же не послушаю вас: взыщут мене злии и не обрящут.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Возненавидеша бо премудрость, словесе же Господня не прияша:
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
ниже хотеша внимати моим советом, ругахуся же моим обличением.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Темже снедят своих путий плоды и своего нечестия насытятся:
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
ибо, зане обидеша младенцев, убиени будут, и истязание нечестивыя погубит.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Мене же слушаяй вселится на уповании и почиет без страха от всякаго зла.
