< Псалми 18 >
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
För sångmästaren; av HERRENS tjänare David, som talade till HERREN denna sångs ord, när HERREN hade räddat honom från alla hans fienders hand och ur Sauls våld. Han sade: Hjärtligen kär har jag dig, HERRE, min starkhet,
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
HERRE, mitt bergfäste, min borg och min räddare, min Gud, min klippa, till vilken jag tager min tillflykt, min sköld och min frälsnings horn, mitt värn.
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
HERREN, den högtlovade, åkallar jag, och från mina fiender bliver jag frälst.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Dödens band omvärvde mig, och fördärvets strömmar förskräckte mig.
5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol )
Dödsrikets band omslöto mig, dödens snaror föllo över mig. (Sheol )
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
Men jag åkallade HERREN i min nöd och ropade till min Gud. Han hörde från sin himmelska boning min röst, och mitt rop inför honom kom till hans öron.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Då skalv jorden och bävade, och bergens grundvalar darrade; de skakades, ty hans vrede var upptänd.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
Rök steg upp från hans näsa och förtärande eld från hans mun; eldsglöd ljungade från honom.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
Och han sänkte himmelen och for ned, och töcken var under hans fötter.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
Han for på keruben och flög, han svävade på vindens vingar.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
Han gjorde mörker till sitt täckelse, till en hydda som omslöt honom; mörka vatten, tjocka moln.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
Av glansen framför honom veko molnen undan; hagel föll, och eldsglöd for ned.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
Och HERREN dundrade i himmelen, den Högste lät höra sin röst; hagel föll, och eldsglöd for ned.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
Han sköt sina pilar och förskingrade dem, ljungeldar i mängd och förvirrade dem.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
Vattnens bäddar kommo i dagen, och jordens grundvalar blottades, för din näpst, o HERRE, för din vredes stormvind.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Han räckte ut sin hand från höjden och fattade mig, han drog mig upp ur de stora vattnen.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Han räddade mig från min starke fiende och från mina ovänner, ty de voro mig övermäktiga.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
De överföllo mig på min olyckas dag, men HERREN blev mitt stöd.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
Han förde mig ut på rymlig plats; han räddade mig, ty han hade behag till mig.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
HERREN lönar mig efter min rättfärdighet; efter mina händers renhet vedergäller han mig.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
Ty jag höll mig på HERRENS vägar och avföll icke från min Gud i ogudaktighet;
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
nej, alla hans rätter hade jag för ögonen, och hans stadgar lät jag icke vika ifrån mig.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
Så var jag ostrafflig inför honom och tog mig till vara för missgärning.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Därför vedergällde mig HERREN efter min rättfärdighet, efter mina händers renhet inför hans ögon.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
Mot den fromme bevisar du dig from, mot en ostrafflig man bevisar du dig ostrafflig.
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
Mot den rene bevisar du dig ren, men mot den vrånge bevisar du dig avog.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
Ty du frälsar ett betryckt folk, men stolta ögon ödmjukar du.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
Ja, du låter min lampa brinna klart; HERREN, min Gud, gör mitt mörker ljuset.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
Ja, med dig kan jag nedslå härskaror, och med min Gud stormar jag murar.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
Guds väg är ostrafflig; HERRENS tal är luttrat. En sköld är han för alla som taga sin tillflykt till honom.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
Ty vem är Gud förutom HERREN, och vem är en klippa utom vår Gud?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
Gud, du som omgjordade mig med kraft och lät min väg vara lyckosam,
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
du som gjorde mina fötter såsom hindens och ställde mig på mina höjder,
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
du som lärde mina händer att strida och mina armar att spänna kopparbågen!
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Du gav mig din frälsnings sköld, och din högra hand stödde mig, och ditt saktmod gjorde mig stor;
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
du skaffade rum för mina steg, där jag gick, och mina fötter vacklade icke.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
Jag förföljde mina fiender och hann upp dem; jag vände icke tillbaka, förrän jag hade gjort ände på dem.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
Jag slog dem, så att de icke mer kunde resa sig; de föllo under mina fötter.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
Du omgjordade mig med kraft till striden, du böjde mina motståndare under mig.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Mina fiender drev du på flykten för mig, och dem som hatade mig förgjorde jag.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
De ropade, men det fanns ingen som frälste; till HERREN, men han svarade dem icke.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
Och jag stötte dem sönder till stoft för vinden, jag kastade ut dem såsom orenlighet på gatan.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Du räddade mig ur folkets strider, du satte mig till ett huvud över hedningar; folkslag som jag ej kände blevo mina tjänare.
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
Vid blotta ryktet hörsammade de mig; främlingar visade mig underdånighet.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Ja, främlingarnas mod vissnade bort; med bävan övergåvo de sina borgar.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
HERREN lever! Lovad vare min klippa, och upphöjd vare min frälsnings Gud!
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Gud, som har givit mig hämnd och tvingat folken under mig;
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
du som har befriat mig från mina fiender och upphöjt mig över mina motståndare, räddat mig från våldets man!
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Fördenskull vill jag tacka dig bland hedningarna, HERRE, och lovsjunga ditt namn.
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Ty du giver din konung stor seger och gör nåd mot din smorde, mot David och hans säd till evig tid.