Псалми 141
1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
Псалом Давидів.
2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
Нехай ста́не молитва моя як кади́ло перед лицем Твоїм, підно́шення рук моїх — як жертва вечі́рня!
3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
Поклади, Господи, сторо́жу на у́ста мої, стережи́ двері губ моїх!
4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
Не дай нахиля́тися серцю моєму до речі лихо́ї, — щоб учи́нки робити безбо́жністю, із людьми, шо чинять пере́ступ, і щоб не ласува́вся я їхніми присма́ками!
5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
Як праведний вра́зить мене, — то це милість, а доко́рить мені, — це оли́ва на го́лову, її не відкине моя голова, бо ще і молитва моя проти їхнього зла.
6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
Їхні су́дді по скелі розки́дані, та слова́ мої вчують, бо приємні вони.
Як дро́ва руба́ють й розко́люють їх на землі, так розки́дані наші кістки́ над отво́ром шео́лу. (Sheol h7585)
8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
Бо до Тебе, о Господи, Владико, мої очі, на Тебе наді́юсь — не зруйно́вуй мого життя!
9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
Бережи Ти від па́стки мене, що на мене поставили, та від тене́т переступників!
10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
Хай безбожні попа́дають ра́зом до сі́тки своєї, а я промину́!
