Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

Dāvida dziesma. Dziedātāju vadonim. Ģeķi saka savā sirdī Dieva nav; tie ir samaitājušies un sagānījušies ar savu darbošanos, neviena nav, kas labu dara.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

Tas Kungs skatās no debesīm uz cilvēku bērniem, raudzīt, vai jel kas būtu prātīgs, kas meklē Dievu.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

Bet tie visi atkāpušies, visnotaļ smirdoši tapuši, neviena nav, kas labu dara, nav it neviena.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Vai tad nav nekādas atzīšanas tiem ļauna darītājiem, kas ēd manus ļaudis, tā kā ēd maizi, bet To Kungu tie nepiesauc?

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

Tad tie bīdamies izbīstas, jo Dievs ir pie tās taisnās cilts.

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

Jūs nievājat nabaga padomu, bet Tas Kungs ir viņa patvērums.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Ak! Kaut no Ciānas nāktu Israēla pestīšana! Kad Tas Kungs atkal atved Savus cietuma ļaudis, tad Jēkabs priecāsies un Israēls līksmosies.