Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

Ob babilonskih rekah, tam smo se usedli; da, jokali smo, ko smo se spominjali Siona.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Svoje harfe smo obesili na vrbe v njegovi sredi.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

Kajti tam so tisti, ki so nas odvedli proč ujete, od nas zahtevali pesem in tisti, ki so nas opustošili, so od nas zahtevali veselje, rekoč: »Zapojte nam eno izmed sionskih pesmi.«

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Kako naj bi v tuji deželi peli Gospodovo pesem?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Če jaz pozabim tebe, oh Jeruzalem, naj moja desnica pozabi svojo spretnost.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Če se te jaz ne spomnim, naj se moj jezik prilepi k nebu mojih ust, če ne povišam Jeruzalema nad svojo glavno radost.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Spomni se, oh Gospod, na Jeruzalemov dan otrok Edóma, ki so rekli: »Izbrišite ga, izbrišite ga, celo do njegovih temeljev.«

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Oh hči babilonska, ki boš uničena, srečen bo tisti, ki te poplača, kakor si nam ti služila.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Srečen bo tisti, ki zgrabi in trešči tvoje malčke ob kamne.