Псалми 132

1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

Помяни, Господи, Давида и всю кротость его:

2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

яко клятся Господеви, обещася Богу Иаковлю:

3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

аще вниду в селение дому моего, или взыду на одр постели моея:

4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

аще дам сон очима моима, и веждома моима дремание, и покой скраниама моима:

5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

дондеже обрящу место Господеви, селение Богу Иаковлю.

6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

Се, слышахом я во Евфрафе, обретохом я в полях Дубравы:

7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

внидем в селения Его, поклонимся на место, идеже стоясте нозе Его.

8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

Воскресени, Господи, в покой Твой, Ты и кивот святыни Твоея.

9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

Священницы Твои облекутся правдою, и преподобнии Твои возрадуются.

10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

Давида ради раба Твоего, не отврати лице помазаннаго Твоего.

11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

Клятся Господь Давиду истиною, и не отвержется ея: от плода чрева твоего посажду на престоле твоем.

12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

Аще сохранят сынове твои завет Мой и свидения Моя сия, имже научу я, и сынове их до века сядут на престоле твоем.

13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

Яко избра Господь Сиона, изволи и в жилище Себе.

14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

Сей покой Мой во век века, зде вселюся, яко изволих и.

15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

Ловитву его благословляяй благословлю, нищыя его насыщу хлебы:

16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

священники его облеку во спасение, и преподобнии его радостию возрадуются.

17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

Тамо возращу рог Давидови, уготовах светилник помазанному Моему.

18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

Враги его облеку студом, на немже процветет святыня моя.