Псалми 109
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
A karmesternek. Dávidtól zsoltár. Dicséretem Istene, ne hallgass!
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
Mert gonosznak száját és csalfaságnak száját nyitották rám, beszéltek velem hazug nyelvvel.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
És gyülölet szavaival környékeztek, és harczoltak ellenem ok nélkül.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
Szeretetemért vádolnak engem, holott én csnpa imádság vagyok.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
Tettek velem rosszat jóért, s gyűlöletetszeretetemért.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
Rendelj föléje gonoszt, és vádló álljon jobbjánál!
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
Mikor megitélték, kerüljön ki bűnösnek és imája váljék vétekké!
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
Legyenek napjai kevesek, a mi neki szánva volt, más vegye el!
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
Legyenek gyermekei árvák, és felesége özvegy!
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
S bujdosva bujdossanak el gyerrnekei, kéregessenek és kolduljanak, el a romjaiktól!
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
Tőrbe ejtse hitelező mindazt a mi az övé, és idegenek prédálják el szerzeményét.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
Ne legyen neki, ki tartósan mível szeretetet s ne legyen árváinak, ki rajtuk könyörül!
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
Legyenek utódai kiirtásra, a másik nemzedékben törültessék el nevök!
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
Emlékezésre legyen őseinek bűne az Örökkévalónál, es anyjának vétke el ne törültessék!
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
Legyenek mindig előtte az Örökkévalónak, s irtsa ki az országból emléküket!
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
Mivelhogy nem gondolt arra, hogy szeretetet míveljen s üldözött szegény és szükölködő embert s levert szívüt, hogy megölhesse.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
Szerette az átkot, tehát rája jött, nem kedvelte az áldást, tehát eltávozott tőle.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
Felöltötte az átkot mint ruháját, tehát bement mint a víz a belsejébe, s mint az olaj csontjaiba.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
Legyen neki mint ruha, melybe burkolózik, és övül, melyet mindig felköt.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
Ez munkabére vádlóimnak az Örökkévalótól, s azoké, kik rosszat beszélnek lelkem ellen!
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
Te pedig Örökkévaló, én Uram, tégy velem neved kedvéért, mert jó a te kegyelmed, ments meg engemet!
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
Mert szegény és szükölködő vagyok, és szívem megsebesült én bennem.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
Mint árnyék, mikor megnyúlik, eltünedezem, elriasztattam mint a sáska.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
Térdeim elgyengültek a bőjttől, és húsom elsoványodott, zsírtalan.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
És én gyalázásra lettem nekik; meglátnak, fejüket csóválják.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
Védelmezz meg, Örökkévaló, én Istenem, segíts engem szereteted szerint!
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
Hadd tudják meg, hogy a te kezed ez, te, oh Örökkévaló, cselekedted!
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
Átkozzanak ők, te pedig áldasz; támadtak, de megszégyenültek, szolgád pedig örül.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
Öltsenek vádlóim gyalázatot, s burkolózzanak mint a köpenybe szégyenökbe!
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
Magasztalom az Örökkévalót szájammal nagyon, és sokak közepette dicsérem őt;
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
mert ott áll jobbjánál a szükölködőnek, hogy megsegítse lelkének biráitól.
